Кадровска паника у Нишу

Предстојећи парламентарни и локални избори 11. маја јавним предузећима и установама у Нишу донели су велику неизвесност и страх. Док странке и партије воде кампању настојећи да привуку што већи број бирача, у руководствима градских фирми – у управним одборима и директоријумима – права је паника. Већ два и по месеца за своју судбину брину бројни директори, заменици и помоћници директора, председници управних одбора и, опет, њихови заменици и помоћници. Разлога за бригу имају јер ће, потпуно је јасно, многи после избора остати без фотеља, престати да буду кадрови и не зна се куда ће и како ће.

Колико је паника међу кадровима у Нишу велика најбоље говори податак да се, иако имају огромну обавезу у јавним предузећима и установама да се организују на најбољи могући начин како би град функционисао без проблема и застоја, најмање брину о томе. Једини проблем који тренутну имају челници у нишким градским фирмама је како да обезбеде ново удомљење и ухлебљење, како да се изборе да опет и негде буду што су и до сада били.

Све је почело одмах након претходних локалних избора за Скупштину града када у Нишу ниједна странка, партија или политичка организација није изборила већину. У таквој ситуацији неколико пута, док није формирана скупштинска већина и власт, прављене су коалиције за које је одмах речено да су вештачке и неприродне. Али, оне су и као такве опстале до сада и расписивања нових избора.

Тадашњи договори, попуштања и врло често јавне уцене резултирале су несхватљиво гломазним директоријумима и разнородним управним одборима. Као никада пре догодило се, тада, у јесен 2004. и на пролеће 2005. године да је свако јавно предузеће добило не само новог директора, већ и по тројицу-четворицу заменика или помоћника. Власт су заједнички организовали ДСС, Г17 плус, Нова Србија, СПС, ПСС и СПО. Принцип је био прост: ако је после договора о подели власти из једне странке именован директор, обавезно су остале политичке организација, без изузетака, у истим предузећима или установама постављале своје виђеније чланове за заменике или помоћнике директора. Или саветнике директора. Тако је било и око формирања управних одбора.

Ниш има 35 јавних предузећа и установа. У њима је више од стотину директора. Није никаква тајна да су имали мало утицаја на руковођење, да се нису баш много питали, као ни да су се много мешали „у свој посао”. Није никаква тајна ни да су све време били професионални руководиоци у јавним фирмама у Нишу, на врху свих платних спискова и, наравно, да су као кадрови били веома добро плаћени.

Данас, када је остало тек неколико дана до нових избора и када се унапред зна да будућа организација рада не само скупштинске и извршне власти, већ и јавних установа и предузећа неће бити иста као у последње три и по године, међу заменицима, помоћницима и саветницима директора или код председника управних одбора и њихових заменика и помоћника (а и те функције сада су плаћене), јасно је зашто међу кадровима влада велика паника.

Они што никада раније нису ни сањали да ће бити саветници, помоћници и заменици, а најмање директори, а домогли се функција и фотеља, сада не знају куда ће и како ће. Јер, просто речено, много коштају, а вајде од њих није било баш велике.

А и много их је и Нишу не треба толико руководилаца.