Kadrovska panika u Nišu

Predstojeći parlamentarni i lokalni izbori 11. maja javnim preduzećima i ustanovama u Nišu doneli su veliku neizvesnost i strah. Dok stranke i partije vode kampanju nastojeći da privuku što veći broj birača, u rukovodstvima gradskih firmi – u upravnim odborima i direktorijumima – prava je panika. Već dva i po meseca za svoju sudbinu brinu brojni direktori, zamenici i pomoćnici direktora, predsednici upravnih odbora i, opet, njihovi zamenici i pomoćnici. Razloga za brigu imaju jer će, potpuno je jasno, mnogi posle izbora ostati bez fotelja, prestati da budu kadrovi i ne zna se kuda će i kako će.

Koliko je panika među kadrovima u Nišu velika najbolje govori podatak da se, iako imaju ogromnu obavezu u javnim preduzećima i ustanovama da se organizuju na najbolji mogući način kako bi grad funkcionisao bez problema i zastoja, najmanje brinu o tome. Jedini problem koji trenutnu imaju čelnici u niškim gradskim firmama je kako da obezbede novo udomljenje i uhlebljenje, kako da se izbore da opet i negde budu što su i do sada bili.

Sve je počelo odmah nakon prethodnih lokalnih izbora za Skupštinu grada kada u Nišu nijedna stranka, partija ili politička organizacija nije izborila većinu. U takvoj situaciji nekoliko puta, dok nije formirana skupštinska većina i vlast, pravljene su koalicije za koje je odmah rečeno da su veštačke i neprirodne. Ali, one su i kao takve opstale do sada i raspisivanja novih izbora.

Tadašnji dogovori, popuštanja i vrlo često javne ucene rezultirale su neshvatljivo glomaznim direktorijumima i raznorodnim upravnim odborima. Kao nikada pre dogodilo se, tada, u jesen 2004. i na proleće 2005. godine da je svako javno preduzeće dobilo ne samo novog direktora, već i po trojicu-četvoricu zamenika ili pomoćnika. Vlast su zajednički organizovali DSS, G17 plus, Nova Srbija, SPS, PSS i SPO. Princip je bio prost: ako je posle dogovora o podeli vlasti iz jedne stranke imenovan direktor, obavezno su ostale političke organizacija, bez izuzetaka, u istim preduzećima ili ustanovama postavljale svoje viđenije članove za zamenike ili pomoćnike direktora. Ili savetnike direktora. Tako je bilo i oko formiranja upravnih odbora.

Niš ima 35 javnih preduzeća i ustanova. U njima je više od stotinu direktora. Nije nikakva tajna da su imali malo uticaja na rukovođenje, da se nisu baš mnogo pitali, kao ni da su se mnogo mešali „u svoj posao”. Nije nikakva tajna ni da su sve vreme bili profesionalni rukovodioci u javnim firmama u Nišu, na vrhu svih platnih spiskova i, naravno, da su kao kadrovi bili veoma dobro plaćeni.

Danas, kada je ostalo tek nekoliko dana do novih izbora i kada se unapred zna da buduća organizacija rada ne samo skupštinske i izvršne vlasti, već i javnih ustanova i preduzeća neće biti ista kao u poslednje tri i po godine, među zamenicima, pomoćnicima i savetnicima direktora ili kod predsednika upravnih odbora i njihovih zamenika i pomoćnika (a i te funkcije sada su plaćene), jasno je zašto među kadrovima vlada velika panika.

Oni što nikada ranije nisu ni sanjali da će biti savetnici, pomoćnici i zamenici, a najmanje direktori, a domogli se funkcija i fotelja, sada ne znaju kuda će i kako će. Jer, prosto rečeno, mnogo koštaju, a vajde od njih nije bilo baš velike.

A i mnogo ih je i Nišu ne treba toliko rukovodilaca.