Други референдум прогони Терезу Меј
Британска премијерка је сатерана у ћошак, док се земља коју води распарала по свим шавовима. Након што Тереза Меј није успела да челницима Европске уније на самиту у Салцбургу прода свој план о односима Острва и европске заједнице по окончању брегзита, Британија се суочава с питањем будућег статуса Северне Ирске у Уједињеном Краљевству, што би за собом могло повући и актуелизацију положаја Шкотске наспрам Лондона. Истовремено, Мејова се бори с две потпуно завађене фракције само унутар сопствене странке. Раздор прети и опозиционим лабуристима, који су га за сада зацелили тако што су све ближи томе да не само такође одбију било какав договор који би премијерка евентуално постигла с Бриселом него и да подрже нови референдум на којем би се гласало и о опозиву одлуке о иступању из ЕУ.
И раније се говорило о могућности другог референдума, али само таквог на којем би се гласало о прихватању или одбијању договора који би британска влада постигла с унијом. Последњи наговештај лабуриста, међутим, потпуно је друга прича. За такво гласање у овом тренутку нема изгледа да би на њега пристали торијевци, у којој брегзитовци, тврда струја и они склони некаквом компромису с ЕУ који представљају већину. Расположени нису били ни да парламенту дозволе ишта више од консултативног гласања, то јест да се посланици изјасне искључиво о томе допада ли им се коначни договор владе и Брисела.
Тако је и порука лабуриста дочекана на нож, умивенијом верзијом осуде за колаборацију с непријатељем. Доминик Раб, секретар за брегзит у влади Терезе Меј, описао је идеју главне опозиционе странке као „бесмислицу” која би охрабрила ЕУ да понуди Лондону „ушљив договор”.
У корисност понављања референдума лабуристи тек треба да убеде и свог председника Џеремија Корбина, подозривог према ЕУ због своје тврдо левичарске идеологије. Он је на претходном гласању формално подржао останак у унији, али се у кампањи уопште није потрудио да убеди гласаче да је то прави избор, већ је више саботирао званични став своје странке. Све до јуче, њено вођство је зато одбијало поновно гласање Британаца о заједници са ЕУ. На разматрање супротне могућности челнике лабуриста окупљене око Корбина натерао је тек притисак остатка партије, који непрестано указује на проевропско расположење њихових бирача.
С обзиром на невољност Корбина према тој замисли, други референдум о брегзиту пре би могао бити одржан због урушавања владе Терезе Меј и раскола међу торијевцима око будућих односа с ЕУ. Њихова неспособност да се међусобно договоре око идеалног исхода, камоли да у његову обострану сврсисходност убеде Брисел, подбада коментаре да је још један референдум једини начин да грађани, сада много боље обавештени око тога шта их очекује након брегзита, пресеку дилеме и кажу какву будућност желе.
И у том случају, међутим, анкете не гарантују да би исход овог пута био другачији него на претходном референдуму, упркос свим лажима брегзитоваца, од који су за неке и они сами признали док су остале с временом разоткриване као ништа више од пропаганде.
Под претпоставком да ће Британија на крају, упркос унутрашњим сукобима, изаћи из уније, неминовно повампирење ирског питања одражава то колико се у причама о ЕУ као мировном пројекту, што се увек илуструје примером спајања Немачке и Француске после векова непријатељства, занемарују мања жаришта на континенту, нагазне мине које је улазак у ЕУ такође деактивирао. Насупрот националистичкој реторици пробрегзитовског табора, који тврди да је устао против „империјалне Европе”, ирски случај показује и да је ЕУ послужила Британцима за одржавање остатака њихове империје, то јест за привољавање Ираца и Шкота на верност Великој Британији.
Пошто у ЕУ граница између чланица нема, тренутно ни ирски народ није раздвојен на Републику Ирску и Северну Ирску, чији су сецесионисти и тиме били умирени. Како се Британија не би опет морала носити с њима, Мејова је предложила да Лондон и Брисел усагласе заједнички правилник о стандардима робе како након брегзита не би опет била постављена граница између две Ирске. ЕУ је, међутим, оценила да њен предлог не покрива добар део стандарда уведених за заштиту европских потрошача и привредника. Другачије идеје, попут оне да Северна Ирска остане у царинској унији са Републиком Ирском, тврди брегзитовци одбацују као намеру ЕУ да анектира део Британије.
Стандарди за робу засебна су нагазна мина закопана испод брегзитовског чвора. Тврди брегзитовци, традиционално повезани с пословним лобијима, разговарали су с круговима око Доналда Трампа о томе да Британија по изласку из ЕУ, зарад уговора о слободног трговини са САД, прихвати америчке стандарде, који потрошачима нуде слабију заштиту, па тиме и мање трошкове индустријалцима. То је још једно питање у којем се тешко одржава пропаганда о брегзиту као „народном устанку против похлепних елита”, пошто би његови ефекти, барем у овом домену, могли бити сасвим супротни.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
