ЕУ окреће леђа долару због због Ирана

„Имајући у виду хитност и потребу за опипљивим резултатима, (Француска, Немачка, Велика Британија, Русија и Кина) поздрављају практичне предлоге за одржавање и развој канала плаћања, пре свега иницијативе да се успостави посебан механизам за олакшавање плаћања у вези с иранским извозом, укључујући и нафту”, изјавила је Федерика Могерини у Њујорку.

Немачки шеф дипломатије Хаико Мас, иницијатор недавног предлога да Европа оснује сопствени монетарни фонд и не дозволи Америци да „преко наших глава делује супротно нашим интересима”, у Њујорку је био одлучан.

„Желимо да одржимо споразум с Ираном на снази и да ублажимо последице америчких санкција. Немачка је забринута да би, изложен највећем могућем притиску, Иран једног дана могао поново да настави са нуклеарним програмом. Ми то не желимо, јер би то могло довести до ескалације напетости у читавом региону Блиског и Средњег истока”, прецизирао је Мас.

Технички детаљи око стварања „канала плаћања” мимо постојећег глобалног система, у коме је 90 одсто трансакција деноминовано у доларима, биће, према најави новог петочланог савеза, разрађени хитро у наредном периоду. Прве информације о профилу дотичног „канала плаћања” сугеришу да квинтет разматра могућност „бартер” трговине, то јест робне трампе с Ираном. Колико је то реално – у обрту роба великих волумена и вредности, а пре ступања на снагу нове рунде америчких санкција – загонетка је, упозоравају стручњаци у лондонском Ситију. Од пролетос, Вашингтон је у више наврата истицао да је свођење иранског извоза нафте на нулу – кључни циљ предстојећег круга санкција.

„Ко буде желео да настави бизнис с Ираном, неће моћи више да приђе америчком финансијском систему”, запретио је летос председник Трамп. Европске мегафирме: „Тотал”, „Пежо”, „Рено”, „Дајлмер-Бенц”, „Дојче телеком”, „Маерск”, „Ербас”, „Бритиш ервејз”, „Ер Франс”... од летос се листом повлаче с иранског тржишта упркос претњама Брисела да ће их казнити због узмицања пред доминацијом Волстрита и америчког долара. Овог лета, европски банкари су такође узмакли од понуда Европске комисије да наставе бизнис с Иранцима, поготово купопродају нафте.

Иран у ЕУ извози петину укупне производње црног злата. Трговинска размена ЕУ–Иран вредна је око две милијарде америчких долара месечно. Колико летос, Европска инвестициона банка из Лускембурга одбила је да одобрава кредите европским фирмама који би да послују с Иранцима. Европска централна банка и Бундесбанка хладно су реаговале на предлог Европске комисије да евро постане платежно средство у набавци иранске нафте. Француска банка Бпифранс је овог понедељка напустила сопствени план да успостави финансијски канал којим би помогла француским фирмама да наставе привредну сарадњу с Ираном.

У атмосфери масовног повлачења европских фирми – деценијама пословично увезаних у амерички банкарски и финансијски систем – с тржишта Ирана, каква је тежина договора који су три најјаче економије ЕУ предложиле Русији и Кини? Симболична, кажу експерти британског института за међународне односе „Четамхаус” из Лондона. Без могућности да се сами супротставе финансијској и политичкој доминацији Америке, Европљани су у случају „Иран” понудили савез Русији и Кини, процењује агенција Блумберг. Какав је наставак трансатлантских односа након договора о новом иранском „каналу плаћања”, тек је неизвесно. Да ли се Европа, Русија и Кина сада удружују против Америке у обарању глобалне доминације долара?

У међувремену, иранска валута ријал, изложена драматичним привредним и спољнополитичким притисцима, изгубила је од почетка године 75 одсто вредности (један амерички долар јуче је вредео чак 170.000 иранских ријала, пренео је израелски „Хаарец”).

Шта би могао бити следећи потез Ирана?