Путин победио на референдуму у Македонији

Специјално за „Политику”
Према писању појединих западних медија попут британског „Гардијана”, резултати македонског референдума о Преспанском споразуму представљају још једну победу Владимира Путина и Русије, њене способности да утиче на демократске процесе у другим земљама, као и неуспех Европске уније и НАТО-а.

Према писању „Гардијана”, западни аналитичари истичу: „Да је спор са Грчком био решен, то би одблокирало Македонији пут у ЕУ и НАТО… Као и свуда на западном Балкану, посебно у Србији, на Косову и у Црној Гори, Москва је решена да спречи даље ширење Северноатлантске алијансе.”

На мешање странаца, али оних са Запада, алудирао је и председник Републике Македоније Ђорђе Иванов, уз поруку референдум, ма шта о томе говорили заговорници Преспанског споразума, није успео и да не покушавају да промене реалност. Иванов је усмерио своју поруку према онима који се мешају у унутрашње односе његове државе и препоручио им да поштују међународно право и конвенције за дипломатске односе. Стекао се утисак да је био и увређен због страног мешања у унутрашње односе његове државе, због начина и стила наметања решења, без обзира на то шта народ каже, те је тако нагласио: „Не могу они који имају демократски дефицит да намећу решење против суверене воље македонског народа.”

О мешању страних сила у унутрашње односе премијер Зоран Заев није се изјаснио. Лидер највеће опозиционе партије Христијан Мицкоски недавно је говорио за „Политику”, али је, на питање о страном утицају оцену стања препустио Заеву, нагласивши да су све безбедносне информације у рукама премијера.

Лопта је код Заева и за наредне кораке у покушају да се Преспански споразум ратификује у парламенту, што је услов за његову реализацију. Пошто на референдум није изашло довољно људи да би његов резултат био пуноважан, макар као консултативни, македонски премијер је остао без средства притиска на опозицију, која се противи договору с Грчком, односно промени имена државе у Република Северна Македонија.

Премијер је дао себи рок од десет дана да обави припреме за обезбеђивање двотрећинске већине у Собрању, која је неопходна за промене устава које налаже примена Преспанског споразума. Христијан Мицкоски, лидер највеће опозиционе парламентарне партије, ВМРО-ДПМНЕ, указао је након референдума на то да је народ рекао „не” том договору и на тај начин поручио посланицима опозиције да не дају свој глас уставним променама.

Од 120 посланичких гласова, за уставне је промене неопходан глас 80 посланика. Странка Заева у коалицији са албанским парламентарним партијама у овом тренутку располаже са 72 гласа, док коалиција ВМРО-ДПМНЕ има 48 опозиционих гласова. Да би власт са Заевим на челу остварила успех, неопходно је да се обезбеди још осам гласова. Ако се узме у обзир да Фуад Мухић, један од посланика из владајуће странке, није гласао за ратификацију договора, тад је неопходно прикупити још девет гласова… Тренутно то изгледа веома тешко.

Уколико Заев не успе о томе да се договори са Мицкоским, тада се отвара могућност за скоре ванредне парламентарне изборе. У том случају, како је рекао Заев, придржаваће се прописа који произлазе из такозваног Пржинског договора: поднеће оставку и на његово место биће постављен човек који ће водити техничку владу, са одређеним кадровским променама у ресорима министарстава унутрашњих послова и социјалног рада. Избори би били одржани 25. новембра или недељу дана касније. У таквој ситуацији на изборима би се као коалиција појавили сви они који су учествовали у коалицији „Заједно за европску Македонију”. Незванично, то у овом тренутку опозицији не би одговарало, јер још увек нису стабилизовани редови у партији коју предводи Мицкоски.