Граде терминал а гаса нема

Будимпешта и Загреб ће се обратити Европској комисији ради утврђивања тарифа за снабдевање Мађарске гасом са хрватског терминала за течни природни гас на острву Крк, изјавио је мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто.

– Мађарска би могла да преузима 1,7 милијарди кубика гаса годишње са тог терминала, чији су пројектовани капацитети 2,6 милијарди – рекао је Сијарто након састанка са хрватским министром за заштиту животне средине Томиславом Ћорићем у Будимпешти, преноси агенција МТИ.

Он је додао да терминал за течни природни гас на Крку представља прилику за диверзификацију снабдевања Мађарске енергијом у периоду после 2020. године, када истиче њен дугорочни уговор са Русијом о снабдевању гасом.

Хрватска страна је поздравила заинтересованост Мађарске за уговарање испорука гаса са терминала на Крку, наводећи да је тај пројекат од стратешког значаја за ЕУ будући да га је Европска комисија подржала са 100 милиона евра – трећина укупних пара.

Реч је, иначе, о енергетском пројекту о коме се прича деценијама, а који је својевремено нуђен и Србији, како би наша земља обезбедила још један правац снабдевања и смањила зависност од руског гаса.

Оно што, међутим, ни представници Мађарске ни Хрватске нису споменули то су извори овог гаса, односно одакле ће он долазити и ко ће га бродовима допремати до Крка, као и колико ће тај енергент бити скупљи од оног који стиже гасоводом.

Срећко Ђукић, економиста, стручњак за енергетику и међународне односе, каже да је ово један у низу терминала за течни природни гас који Европска унија планира да гради на обалама Медитерана и других мора која запљускују Европу.

– Реч је о скупој инвестицији укупне вредности око 360 милиона евра, а Европска унија је дала само трећину пара. Свој удео у ту инвестицију треба да приложе, поред Хрватске, и све друге заинтересоване земље за снабдевање гасом са Крка. А ко ће довести гас до Крка, то је отворено питање – ко буде конкурентнији – од Катара, Алжира, Америке, Русије и других – каже Ђукић.

Намера Мађарске, истиче наш саговорник, да користи гас са Крка не значи окретање леђа Русији, јер је она енергетски већ веома зависна – са сто одсто у гасу и нафти и још у електричној енергији из нуклеарки, имајући у виду да Русија гради нуклеарну електрану „Пакш”. Мађари покушавају да имају различите правце снабдевања гасом, да не зависе само од словачког и украјинског правца. То јесте у складу са политиком Европске уније да се диверзификују и путеви и извори снабдевања гасом.

– У пракси то може да значи да Мађари и са Крка могу куповати течни гас, јер Русија снажно повећава капацитете течног гаса који продаје од САД, до Индије, Јапана. За нас у Србији овај гас би био прескуп, јер би подразумевао изградњу гасовода дугог 600 километара и везивање само за тај правац снабдевања гасом, што није у складу са тим да треба да постоји више различитих праваца снабдевања енергентима – истиче наш саговорник.

Иначе и Русија је недавно понудила Хрватској да у њихову енергетику уложи милијарде евра, мислећи између осталог и на терминал на Крку, чиме је показала да тражи тржиште за свој течни гас. Званична Русија је признала да је терминал на Крку важан, јер ће Европска унија морати да увози руски гас, упркос тврдњи да хоће да буду енергетски независни.

– Тај правац Крк–Србија, дужи је него да смо се својевремено придружили изградњи Јужног гасног коридора од Азербејџана до Италије под покровитељством Европске уније, који је пред завршетком – каже Ђукић.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, скептичан је према овом пројекту и због политичких, али и економских разлога. – Чињеница је да је отпала и идеја да Америка гради ЛНГ терминал на Крку, јер нема гаса, што се знало од почетка. С друге стране постоји озбиљно противљење оних који живе на Крку да се овај терминал гради јер су схватили да плутајући терминал неће користити локалној заједници, већ само страним инвеститорима.