Како је „Видовдан” постао турбо-фолк

„Како се Србија поново суочава са национализмом – подстакнутим економским невољама и љутњом због косовске декларације независности, ритмови из Милошевићеве ере поново се свирају на политичкој сцени”, пише у јучерашњем броју „Кришчн сајнс монитор”. Под „ритмовима из Милошевићеве ере” подразумевају се звуци – турбо-фолка.

„Кришчн сајнс монитор” није музички магазин и разлог због којег се бави турбо-фолком јесу парламентарни избори 11. маја. Аутор текста сматра да оно што се највише чује и слуша у Србији, такозвани музички мејнстрим, представља показатељ друштвеног стања и опредељења. Тако за осамдесете и рушење комунизма везује рок-музику, деведесете и рат, злочине и национализам, повезује с турбо-фолком, и тврди да су хип-хоп, електроника и инди-рок повезани са протестима против Милошевића.

Турбо-фолк, сматра аутор, вратио се на сцену – мада, додаје, никада до краја није изашао из моде, „чак ни у годинама у којима се Милошевићу судило због ратних злочина” – захваљујући проглашењу независности Косова. Везе између Србије и Запада покидане су косовском независношћу, пише дневник, и предвиђа да постоји велика вероватноћа да ће наредну српску владу чинити коалиција националистичких снага које се залажу за ближе везе са Русијом –  Демократске странке Србије, коју смешта у десни центар, и Српске радикалне странке, коју назива ултранационалистичком.

„Поново лижући своје ране (због Косова), у Србији се осећа да се препорађа турбо-фолк”, пише дневник.

Читаоцима је предочено да је турбо-фолк врста музике у којој се спајају народне, техно и поп-мелодије. „Повезана је са бруталним национализмом”, суд је америчких новина, уз опаску да су песме насилне и крцате изливима патриотизма и величањем жртвовања.

„Ово је звук национализма у Србији”, објашњава се да је реч о стилу који је „рођен у мрачним данима југословенске дезинтеграције”, промотору жалопојки и „напумпаних емоција”.

Читаоцима је представљена атмосфера са једног популарног београдског сплава, „Амстердама”. Репортер је описао девојке са неукусним огрлицама, обучене у мини-сукње и мрежасте чарапе, док на вртоглаво високим штиклама поскакују уз сексистичке стихове. Оне су, наравно, у друштву новопечених разметних богаташа чије је самопоуздање порасло захваљујући дебљини њихових новчаника. Лист као највећу звезду турбо-фолка наводи Светлану Ражнатовић, уз чије име додаје да је реч о удовици „човека осумњиченог за геноцид у БиХ”, као и да је сама осумњичена за учешће у убиству српског премијера Зорана Ђинђића.

Како тврди „Кришчн сајнс монитор”, Србија поново пролази кроз тешка времена. У прошлости, узрок су били ратни порази, НАТО бомбардовање и међународна изолација, а данас је то губитак Косова. Амерички лист примећује да повратак националистичких осећања, претеране емоционалности и самоизолације, турбо-фолку простиру „црвени тепих”.

На предизборним митинзима десничарских странака певају турбо-фолк звезде. Амерички дневни лист закључује да се тако каналишу национализам и самосажаљење.

Тој слици Србије аутор супротставља и другу, у којој се спомињу музички фестивал Егзит, реперски бенд „Београдски синдикат” и цитирају млади, либерално усмерени Београђани који такву музику не слушају („Они међу нама који су политички и социјално свесни, никада не би слушали ту врсту музике”), или мисле да то „чак и није музика”. „Али, турбо-фолк се и даље највише тражи у Србији”, пише „Кришчн сајнс монитор”.

Уз мноштво других, као прво поставља се питање да ли је амерички новинар најбоље разумео шта је то турбо-фолк и да ли је одмакао даље од својих америчких колега по којима је то изум Милошевићевог режима помоћу којег се држао на власти. Аутор, на пример, описује сцене са ТВ екрана и митинга појединих, неименованих странака. У њима „разголићене жене” певају песму „Куд год да кренем теби се враћам поново, ко да ми узме из моје душе Косово”. Реч је очигледно о песми Милутина Поповића Захара „Видовдан”, позната у извођењу Гордане Лазаревић, коју нико – бар до сада –  није сврставао у турбо-фолк. Али, спомиње се Косово, публика, како каже „Монитор”, после ових стихова узвикује „Србија, Србија”, ето згодног доказа о „лизању рана”. На страну што ће тешко доказати да је Милошевића петог октобра срушило 700.000 репера.