Растанак уз сузе и пољупце

Да је прве октобарске суботе на Старом континенту могла да се измери количина проливених суза, вероватно би била највећа у нашем главном граду. У Београду, који је у претходних недељу дана био царство дечјег стваралаштва и културе, престонички школарци су испраћали своје вршњаке из 16 европских земаља и Кине.

Као и сваке године, растанак нових другара ни овога пута није био лак. Вишеминутни чврсти загрљаји, срдачни пољупци, брисање суза рукавима, међусобно даривање магнета, играчака, слаткиша и других ситница за растанак могли су се видети у свим деловима града у којима су осмолетке чији су ђаци ове године били домаћини вршњацима из иностранства.

Како неки клинци рекоше, заплакали су јер се после недељу дана даноноћног дружења с другарима који су учествовали на „Радости Европе” осећају као да се растају од браће и сестара.

Више од 500 дечака и девојчица из иностранства и њихови српски домаћини једни друге су минуле седмице упознавали са својом традицијом и културом, откривали им шта уче у школама, како проводе слободно време, где излазе с друштвом... По традицији, мали гости из Европе и Кине слободно време су проводили у домовима вршњака, чије су маме и тате на недељу дана привремено били и њихови родитељи.

Дружење с вршњацима званично је завршено спектакуларним концертом, а на овогодишњој манифестацији преовладавала је зелена боја, као симбол заштите животне средине. Да би све било у духу екологије, и слоган највеселије дечје смотре гласио је „Нек планета блиста”.

У Румунију се пуни утисака враћају дечаци Михаица и Космин. Одушевљено су препричавали догодовштине у којима су учествовали са својим домаћинима.

– Много нам се свидео боравак у Србији, све је веома лепо. Нарочито су нам се допали другари. Уживали смо сваког дана, на отварању манифестације, онда у школи „Краљ Александар Први” где нам је приређена приредба дочека и где смо певали и играли – у даху су поделили утиске двојица дечака.

Европским школарцима домаћини су били ђаци из 17 београдских осмолетки. Једна од њих била је и Милица Ступаревић из школе „Љуба Ненадовић” у Жаркову. Она је открила да су сви њени другари били врло срећни када су сазнали да ће угостити вршњаке из Чешке.

– Угостила сам девојчицу Ему. Трудила сам се да што више шетамо, да обилазимо град, да јој покажем свет виђен мојим очима. Ишле смо до паркова, показала сам јој мој крај. Највише су јој се свиделе шуме и природа. Мени је било интересантно када ми је испричала да је она из малог села и да су у њему сви људи љубазни – испричала је Милица.

Једна од гошћи, чешко ђаче Маргарет, била је међу децом која су изразила жељу да се што пре врате у Србију. Шта јој се толико допало код нас?

– Земља је врло лепа, људи су веома љубазни. Било ми је интересантно све што сам видела, али нарочито ме је одушевио центар града. Другари домаћини били су врло љубазни и уживала сам са њима – искрена је била Маргарет.

Сличне утиске поделила је и мала Аљона из Русије.

– Упознали смо се с много људи. Имали смо пуно активности. Сваки дан био је врло пријатан – истакла је Аљона, која је са својом групом на „Радости Европе” извела нумере „Поред реке”, „Трава”, али и специјалну посвећену српским играма.

Посебно радостан што је био у прилици да угости другарицу из Русије био је Марко Томашевић из ОШ „Борислав Пекић” с Бежанијске косе.

– Мени је мајка Рускиња и сасвим случајно се наместило да моја школа дочекује групу ђака из те земље. Угостио сам девојчицу Анастасију, а било је и другара у чијем дому су боравила и по два руска ђака јер су им, на пример, домаћини били брат и сестра из исте куће. Трудио сам се да са својом гошћом што више шетам, да види наше знаменитости, да јој покажем где обично идем с друштвом. Она је мени причала како проводи слободно време код куће и у школи, као и ја њој. Сазнао сам да они имају много занимања за децу за која ми никада нисмо чули, али и много секција. То је код њих врло популарно – одушевљено је причао Марко о свом новом пријатељу за цео живот.

Вођа групе Симоне Мојхе из Нојнхагена код Берлина годинама доводи децу на „Радост Европе”. Овогодишња манифестација, каже она, имала је посебну чар јер су имали прилику да засаде стабла која ће да подсећају на дивна нова пријатељства.

– Феноменална идеја, најежила сам се. Као и увек, сва деца су код домаћина била фантастично угошћена, то су врло добре породице које веома срдачно дочекују. Због тога по неписаном правилу наша деца касније остају у контакту са српском децом. Наши клинци су увек задовољни и срећни и када се врате највише причају како су ваши људи гостопримљиви и срдачни. Зато је штета што се у Немачкој не зна више о вама, вашој традицији, гостопримству и обичајима, јер стварно је то велико богатство. Нажалост, код нас Србију углавном знају највише по рату из деведесетих. А увек када после нашег повратка с „Радости Европе” извештавају у нашим новинама о гостовању у Србији све је пуно дивних утисака и запажања о томе како ствари које се иначе о Србији пласирају у Немачкој нису тачне. До изражаја долази срдачност којом нас обасипате – искрена је била Симоне и додала да бројни људи после прочитаних извештаја о њиховом боравку на Балкану крену пут Србије са својим породицама да би се и они упознали с нашом земљом.