Rastanak uz suze i poljupce

Da je prve oktobarske subote na Starom kontinentu mogla da se izmeri količina prolivenih suza, verovatno bi bila najveća u našem glavnom gradu. U Beogradu, koji je u prethodnih nedelju dana bio carstvo dečjeg stvaralaštva i kulture, prestonički školarci su ispraćali svoje vršnjake iz 16 evropskih zemalja i Kine.

Kao i svake godine, rastanak novih drugara ni ovoga puta nije bio lak. Višeminutni čvrsti zagrljaji, srdačni poljupci, brisanje suza rukavima, međusobno darivanje magneta, igračaka, slatkiša i drugih sitnica za rastanak mogli su se videti u svim delovima grada u kojima su osmoletke čiji su đaci ove godine bili domaćini vršnjacima iz inostranstva.

Kako neki klinci rekoše, zaplakali su jer se posle nedelju dana danonoćnog druženja s drugarima koji su učestvovali na „Radosti Evrope” osećaju kao da se rastaju od braće i sestara.

Više od 500 dečaka i devojčica iz inostranstva i njihovi srpski domaćini jedni druge su minule sedmice upoznavali sa svojom tradicijom i kulturom, otkrivali im šta uče u školama, kako provode slobodno vreme, gde izlaze s društvom... Po tradiciji, mali gosti iz Evrope i Kine slobodno vreme su provodili u domovima vršnjaka, čije su mame i tate na nedelju dana privremeno bili i njihovi roditelji.

Druženje s vršnjacima zvanično je završeno spektakularnim koncertom, a na ovogodišnjoj manifestaciji preovladavala je zelena boja, kao simbol zaštite životne sredine. Da bi sve bilo u duhu ekologije, i slogan najveselije dečje smotre glasio je „Nek planeta blista”.

U Rumuniju se puni utisaka vraćaju dečaci Mihaica i Kosmin. Oduševljeno su prepričavali dogodovštine u kojima su učestvovali sa svojim domaćinima.

– Mnogo nam se svideo boravak u Srbiji, sve je veoma lepo. Naročito su nam se dopali drugari. Uživali smo svakog dana, na otvaranju manifestacije, onda u školi „Kralj Aleksandar Prvi” gde nam je priređena priredba dočeka i gde smo pevali i igrali – u dahu su podelili utiske dvojica dečaka.

Evropskim školarcima domaćini su bili đaci iz 17 beogradskih osmoletki. Jedna od njih bila je i Milica Stuparević iz škole „Ljuba Nenadović” u Žarkovu. Ona je otkrila da su svi njeni drugari bili vrlo srećni kada su saznali da će ugostiti vršnjake iz Češke.

– Ugostila sam devojčicu Emu. Trudila sam se da što više šetamo, da obilazimo grad, da joj pokažem svet viđen mojim očima. Išle smo do parkova, pokazala sam joj moj kraj. Najviše su joj se svidele šume i priroda. Meni je bilo interesantno kada mi je ispričala da je ona iz malog sela i da su u njemu svi ljudi ljubazni – ispričala je Milica.

Jedna od gošći, češko đače Margaret, bila je među decom koja su izrazila želju da se što pre vrate u Srbiju. Šta joj se toliko dopalo kod nas?

– Zemlja je vrlo lepa, ljudi su veoma ljubazni. Bilo mi je interesantno sve što sam videla, ali naročito me je oduševio centar grada. Drugari domaćini bili su vrlo ljubazni i uživala sam sa njima – iskrena je bila Margaret.

Slične utiske podelila je i mala Aljona iz Rusije.

– Upoznali smo se s mnogo ljudi. Imali smo puno aktivnosti. Svaki dan bio je vrlo prijatan – istakla je Aljona, koja je sa svojom grupom na „Radosti Evrope” izvela numere „Pored reke”, „Trava”, ali i specijalnu posvećenu srpskim igrama.

Posebno radostan što je bio u prilici da ugosti drugaricu iz Rusije bio je Marko Tomašević iz OŠ „Borislav Pekić” s Bežanijske kose.

– Meni je majka Ruskinja i sasvim slučajno se namestilo da moja škola dočekuje grupu đaka iz te zemlje. Ugostio sam devojčicu Anastasiju, a bilo je i drugara u čijem domu su boravila i po dva ruska đaka jer su im, na primer, domaćini bili brat i sestra iz iste kuće. Trudio sam se da sa svojom gošćom što više šetam, da vidi naše znamenitosti, da joj pokažem gde obično idem s društvom. Ona je meni pričala kako provodi slobodno vreme kod kuće i u školi, kao i ja njoj. Saznao sam da oni imaju mnogo zanimanja za decu za koja mi nikada nismo čuli, ali i mnogo sekcija. To je kod njih vrlo popularno – oduševljeno je pričao Marko o svom novom prijatelju za ceo život.

Vođa grupe Simone Mojhe iz Nojnhagena kod Berlina godinama dovodi decu na „Radost Evrope”. Ovogodišnja manifestacija, kaže ona, imala je posebnu čar jer su imali priliku da zasade stabla koja će da podsećaju na divna nova prijateljstva.

– Fenomenalna ideja, naježila sam se. Kao i uvek, sva deca su kod domaćina bila fantastično ugošćena, to su vrlo dobre porodice koje veoma srdačno dočekuju. Zbog toga po nepisanom pravilu naša deca kasnije ostaju u kontaktu sa srpskom decom. Naši klinci su uvek zadovoljni i srećni i kada se vrate najviše pričaju kako su vaši ljudi gostoprimljivi i srdačni. Zato je šteta što se u Nemačkoj ne zna više o vama, vašoj tradiciji, gostoprimstvu i običajima, jer stvarno je to veliko bogatstvo. Nažalost, kod nas Srbiju uglavnom znaju najviše po ratu iz devedesetih. A uvek kada posle našeg povratka s „Radosti Evrope” izveštavaju u našim novinama o gostovanju u Srbiji sve je puno divnih utisaka i zapažanja o tome kako stvari koje se inače o Srbiji plasiraju u Nemačkoj nisu tačne. Do izražaja dolazi srdačnost kojom nas obasipate – iskrena je bila Simone i dodala da brojni ljudi posle pročitanih izveštaja o njihovom boravku na Balkanu krenu put Srbije sa svojim porodicama da bi se i oni upoznali s našom zemljom.