Време едуковања

Ћирилица је основно писмо српског језика. Јединственa у свету по савршености, која се огледа у једноставности, па и дете од три године већ препознаје неколико слова. Има народа који се описмењују до краја живота – ако им је животни век подужи. Захваљујући Вуку наш народ је описмењен – колико је писмен функционално, друга је прича... Данас ипак све чинимо да ћирилицу потиснемо, а језик унаказимо, или бар осиромашимо.

Ако је писмо одредница сваког народа, а јесте, онда себи чинимо зло. Да вас неко спусти из хеликоптера у центар било ког града у Србији, Београда нарочито, не бисте знали да ли сте у Лондону, Паризу, или... Није латиница запосела рекламе страних фирми, него и књиге, штампу, натписе, обавештења – push, enter, for sale, exit, shopping center... Искварисмо наш српски језик. Не идемо у продавницу, него у маркет. Више ништа не учимо, ми се сада едукујемо. Карте у аутобусу валидирамо, све је транспарентно, иако нам ништа није јасно. Повређене не шаљемо у болницу, него их хоспитализујемо, па се тако један извештач „преиграо” и обавестио нас да је повређени „хоспитализован у болници”, тек да не помислимо да су га послали у посластичарницу. У оквиру озбиљне теме о насиљу, гост емисије каже да случај треба „превенирати”! Ух! Српском језику смо одузели све што га чини раскошним у изразу и богатим у садржају. Какав је филм – супер! Како је било на екскурзији – супер! И ручак је био супер! А било је и феноменално. Све речено – кратко и нејасно! Постоји једна лепа емисија – такмиче се деца у давању тачних одговора на питања прилагођена узрасту. За тачан одговор награда је јабука. И шта је ту лоше – мајица на водитељу на којој латиницом пише CONVERSE!

Пред почетак школске године на тржишту су се појавиле свеске на чијим корицама су углавном поруке на страним језицима и фотографије разних страних производа као да су корице билборди. У књижарама можете видети примере натписа на корицама.

Бојана Поповић, 
Београд