Стоп за бесправну градњу

Власник парцеле на којој је изграђен бесправни објекат, а таквих је око два милиона у Србији, биће одговоран за нелегалну градњу.

Ово је предвиђено изменама Закона о озакоњењу, које је у четвртак усвојила влада по хитном поступку и о којима би већ почетком наредне седмици требало да расправљају посланици у Скупштини Србије.

Све нелегално саграђене некретнине, које нису добиле грађевинску дозову јер не испуњавају услове за легализацију, општине, или надлежни државни органи, моћи ће да сруше одмах после другостепене одлуке. Више неће морати да се чека исход евентуалног управног спора. Ово је једна од најважнијих промена у закону и мера владе у циљу заустављања бесправне градње и спречавања злоупотреба у овој области.

До сада су нелегални градитељи, чак и када би би били одбијени у поступку озакоњења, покретали спор на Управном суду који траје по неколико година. За то време ови објекти нису могли да буду рушени, а време трајања спора нелегални инвеститори су користили да заврше бесправну зграду и продају станове. Према подацима Министарства грађевинарства током 2016. и 2017. на подручју целе Србије срушено је око 500 нелегалних грађевина.

Овај пропис уводи обавезну проверу видљивости на сателитском снимку за све некретнине које се легализују, како би се спречиле злоупотребе и дозиђивање спратова.

Новина је и то да ће бесправни градитељи имати обавезу да поднесу пореску пријаву за порез на имовину пре добијања решења о озакоњењу. То би требало да утиче на повећање броја пореских обвезника будући да у Београду тренутно само пет одсто власника озакоњених објеката плаћа порез на имовину.

Бесправним градитељима биће забрањено накнадно прикључење њихових објеката на јавну инфраструктуру. За јавна предузећа која то дозволе, предвиђене су казне од 1,5 до три милиона динара или кривична одговорност у поновљеном поступку.

Прецизирано је и да ниједан објекат који је изграђен после ступања на снагу Закона о озакоњењу (27. новембар 2015) не може бити легализован. Сви започети поступци озакоњења морају се завршити у року од пет година, а ако се то не деси, надлежни орган доноси решење којим се захтев одбија. С обзиром на то да је Закон о озакоњењу на снази већ три године, то значи да је укупан рок да се озаконе нелегални објекти осам година.

Као што је познато дивљом градњом до сада се бавило шест прописа, али ниједан није дао очекивани резултат. Она није заустављена, иако се третира као кривично дело. А није ни легализован импозантан број грађевина.

Ево као то изгледа у бројака. Према јединственој бази података, која је први пут формирана, у Србији постоји око два милиона бесправно саграђених објеката. Овo је наведенo у образложењу измена и допуна Закона о озакоњењу. Та бројка je далеко мања од процене Републичког геодетског завода, према којој таквих објекта има око пет милиона.

Према претходним законима поднето је 771.000 захтева и за тих 15 година, то јест до новембра 2015, легализовано је 151.000 објеката. Док је у последње две године, од када се примењује Закон о озакоњењу, донето 176.984 решења о легализацији.

Весић: Створили велике проблеме

Град Београд подржава одлуку Владе Србије да се приступи изменама Закона о озакоњењу објеката и Закона о планирању и изградњи чиме ће се омогућити ефикасна и успешна борба против бесправне градње, изјавио је јуче заменик градоначелника Горан Весић.

Он је нагласио да бесправни градитељи не плаћају никакве обавезе према држави, граде непоштујући безбедносне стандарде, оптерећују постојећу инфраструктуру и стварају проблеме људима који живе у легалним објектима.

– Изменама прописа дата је могућност Граду Београду да део легализације пребаци на градске општине. Ми ћемо то и урадити. Објекте до 200 квадрата пребацићемо до краја године на градске општине, тако да ће градске општине решавати те послове легализације, а ми ћемо, као Град Београд, радити оне који су преко 200 квадрата – рекао је Весић.Антрфиле 3

Измене Закона о озакоњењу

- Пооштрена одговорност извођача радова

- Скраћени рокови за поступање надлежних органа

- Грађевински инспектор без одлагања може да затвори градилиште

- Више се неће плаћати такса катастру на одређивање кућног броја

Измене Закона о планирању и изградњи

- Електронска израда планске документације

- Рокови за доношење и измену планова скраћени на 12 и шест месеци

- Доношење планских докумената проглашено јавним интересом

-  Градњом ће моћи да се баве само привредна друштва која имају лиценцу