Панто у фијакеру прославио 101. рођендан

Златибор – Најстарији Златиборац Панто Вранешевић из села Шаиновци, читавог живота пољопривредник који је мирно и скромно живео, дочекао је да свој 101. рођендан јуче прослави у фијакеру у центру туристичког Златибора.

Овом виталном старини са шајкачом, некадашњем краљевом гардисти, почаст је приредила Туристичка организација Златибор, повезујући Пантову дуговечност са 125 година дугом традицијом организованог туризма на овој планини.

– Као посебном слављенику приредили смо Панту вожњу фијакером са двопрегом кроз центар Златибора, поред Краљеве чесме која је мало старија од њега, уручивши му и поклоне. Старина бистрог ума, насмејан, био је врло задовољан. Јављао се људима поред којих је фијакером пролазио, свима пожелео да дочекају његове године. Овом чину прикључио се и хотел „Златибор Мона” који је приредио ручак за најстаријег Златиборца са слављеничком тортом на којој су свећице са бројем 101. Потом смо Панта одвезли његовој кући у Шаиновце – испричао нам је Јован Павловић из Туристичке организације Златибор.

О Панту Вранешевићу писали смо и прошле године када је стоти рођендан прославио код своје куће у Шаиновцима, са кумовима и родбином, весело уз народну песму „из вика”. Рођен је усред Великог рата, 11. октобра 1917. у Доброселици, у породичној задрузи са 16 чељади. Од ране младости је рабаџијао с воловима, терао луч, катран, вуну све до Смедеревске Паланке да их прода или размени за жито, девет дана у једном правцу. У селу памте да је одлично правио бурад и качице, био катранџија, ашчија (кувар), пчелар, сточар... Веле и да је срећне руке: овце су му се близниле и тројаниле, једна и четворо ојагњила.

Са женом Станојлом, која је умрла пре 11 година, има ћерку и два сина, а од њих петоро унука и девет праунука. Добро се сећа да су га пред рат 1938. за војску регрутовали у краљеву гарду. Био је гардиста на Палилули.

Панто Вранешевић никад није био запослен, живео је на селу и бавио се пољопривредом. До пре неку годину лекару није ни одлазио, тек пошто му је вид ослабио оперисао је катаракту. И у 101. се добро осећа.

– У свему сам увек био умерен. Јео и пио шта сам стигао, није било бирања, али ни у чему нисам претеривао. А увек сам био вољан да радим. Сада ме у овим годинама срамота од млађих што не могу да им у послу помогнем, макар да чобанишем за овцама – објаснио је он тајну своје дуговечности.