Ердоган тражи реформе УН

Расправа на последњем заседању Генералне скупштине УН о промена у систему функционисања светске организације подстакла је Турску да и после тог скупа настави међународну кампању за „свеобухватну реформу” Уједињених нација, пре свега Савета безбедности. За почетак, турски званичници ће о реформама разговарати с Немачком, Кином, Русијом, Француском и Шпанијом, истичу у Анкари.

На последњем, 73. заседању у Њујорку, о потреби реформисања система светске организације говорио је генерални секретар Антонио Гутерес, као и лидери више земаља, међу којима и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. На удару критике се, пре свих, нашао Савет безбедности, односно, како се наводи, превелика овлашћења сталних чланова тог тела, који имају право вета и служе интересима само својих земаља и својих најближих савезника. У СБ ту привилегију имају Америка, Велика Британија, Француска, Русија и Кина. Остали чланови тог тела, њих десет, смењују се на две године.

„Да ли СБ УН представља свет? Не. Да ли мислите да су сви континенти заступљени у СБ? Не. Зато ја кажем да је свет већи од пет сталних чланова који имају право вета, да су се околности промениле после Другог светског рата”, изјавио је Ердоган на састанку Светског форума одржаном у Истанбулу, пренела је агенција Анадолија. Уједињене нације су се с временом удаљиле од очекивања човечанства и често не успевају да осигурају безбедност и мир на планети. То потврђују масакри у Босни, Руанди и Сомалији, између осталих, а недавно и у Мјанмару и на палестинским територијама. Ти покољи су су се десили пред очима света и УН, које нису у тим случајевима испуниле очекивања, изјавио је Ердоган.

Иницијатива о реформисању светске организације није новијег датума: о томе се повремено разговара већ деценијама, али то је досад све остало мртво слово на папиру. Бивши и однедавно почивши генерални секретар УН Кофи Анан је 1997. године, када је сео у ту фотељу, обећао да ће спровести реформе, али на томе се све завршило. Не зато што није хтео, него зато што није могао, пошто је био без подршке моћника.

Сукарно, председник најмногољудније исламске земље, Индонезије, крајем шездесетих година је предлагао да се формира алтернативна светска организација, али ни та идеја није заживела иако је имала подршку више земаља. Сличне замисли су повремено могле да се чују и у Африци, пошто тај континент нема сталног члана Савета безбедности.

Председник Турске сматра да ера Савета безбедности оваквог какав је сада треба да се оконча. У том телу, према Ердогану, треба да буду представници свих седам континената, а не као досад само три.

Ердоган није усамљен у таквим захтевима. Поборници реформи система УН сматрају да би број сталних чланова СБ требало повећати, при чему траже да се води рачуна о равноправној регионалној заступљености. Док Запад у том телу има три стална члана, Африка, на пример, иако је континент са милијарду људи и 50 држава, нема ниједног. Ердоган упозорава и на то да статус сталног члана у СБ нема ниједна од 57 исламских земаља, у којима сада живи милијарду и 600 милиона људи.

По логици заступника реформе СБ, сталну фотељу на Ист риверу могле би да траже и велике земље као што су Индија, Бразил, Јапан и Немачка, које уплаћују огромна средства за функционисање светске организације. Сличне иницијативе могу да се чују и у Арапској лиги, која окупља 22 државе Блиског истока и севера Африке.

Потребе за реформама УН несумњиво постоје јер је многе механизме њиховог рада прегазило време од 1945. године, када су основане. Али, досадашњи покушаји да се то конкретизује падали су у воду пошто је око тога било немогућно постићи правни и политички компромис, пре свега међу најмоћнијим земљама. Свет је и даље у дубоком превирању које би могло да оживи „хладни рат”. Страхује се да би промене у систему УН, пре свега у Савету безбедности, могле да изазову поремећај у садашњем каквом-таквом балансу снага на међународној позорници.