За кога гласају чикашки Срби

Од нашег сталног дописника

Чикаго, маја – Београђанка Вања Ђукић-Витлач (30) пре осам година решила је да остане у Чикагу да би остварила „српски сан”, али јој се испунио „амерички сан”. Сањала је, како нам је рекла, да се овде професионално врхунски оспособи, па да се врати у домовину и постане председник Србије, али је овде задржала реалност– љубав која је прерасла у брак, као и добар посао (у угоститељству) у коме је достигла егзистенцијалну сигурност и добила подстицај за нове подухвате у бизнису.

Одрекла се политике коју је упражњавала као демонстрант средином прошле деценије – кад је схватила да је и овде, као и другде, та делатност пуна искушења. Опхрвава је чежња за родбином и пријатељима у Београду, али ју је и Чикаго привезао за себе, вредностима у које, поред супруга Дерика Витлача, спадају и добра зарада, сопствена кола и стан (на кредит), окрепљујућа путовања (и у Србију, наравно), што све доприноси статусу „ковача сопствене судбине”.

„Можеш”, наставља, „овде да себи приуштиш личну независност, али ако си врло марљив и здрав”. Посебно је важно оно „здрав”, јер ако то ниси западаш у проблеме који могу да буду нерешиви, пошто је здравство „драстично слаба тачка овдашњег система”.

Политика јој је, ипак, остала „у крви”. „Страшно је заинтересована” за исходе предстојећих избора и у Србији и у САД. Не откривамо њене наклоности у тим одмеравањима, осим да јој је стало да резултати бар наговесте повећање разумевања Америке за Србију и поправљање односа, поново погоршаних (због вашингтонског признавања једностраног приштинског проглашења независности Косова), између две државе.

И други сусрети са нашим људима у Чикагу, „највећем српском граду изван Србије”, потврђују да је „наше горе лист” прилично заокупљен – гласачким листићима. Чини се, иако детаљнијих истраживања није било, да је опредељење чикашких Срба јединственије према овдашњим него према листама кандидата на изборима у Србији.

Познаваоци кажу да превладава наклоност према градском „комшији”– илиноиском сенатору Бараку Обами, кога је управо подржала и овдашњи конгресмен српског порекла Мелиса Лубурић-Бин, позвавши и остале америчке Србе да гласају за њега и данас у Индијани. Погледи према странкама у постојбини су „разврстани”, у складу с разноврсним изборним понудама…

У оба случаја повећана је ангажованост. „Срби у Чикагу и целом Илиноису ће сигурно овога пута бити активнији, него раније, у изборима политичких представника и у Србији и у Америци”, каже за наш лист генерални конзул Деско Никитовић.

Овдашње интересовање за изборе у Србији је веће од могућности. Још компликована процедура регистровања и велике удаљености од биралишта смањују број потенцијалних гласача. У ширем подручју Чикага, каже Никитовић, живи око 250.000 људи српског порекла, од којих око 50.000 има „активно држављанство” Србије, али је за изборе уписано њих 749. Бројке ипак расту – за прошле председничке изборе било је регистровано 539 бирача.

Запажени су и напори да се прошири „база”. Биралишта ће бити отворена у дипломатско-конзуларним представништвима у Чикагу, Њујорку и Вашингтону, као и изван тих институција у Лос Анђелесу, а први пут и у Сан Франциску и Бостону, где је такође испуњен услов да буде бар 100 пријављених.

Међу разлозима за скромно учешће, поред поменутих непогодности, наводи се и схватање многих да „није у реду” да одавде гласовима утичу на избор власти у Србији. Одзив бирача српског порекла биће, извесно, већи кад се буде одлучивало о кандидатима за Белу кућу и Конгрес, од којих се махом очекује да промене садашњи државни курс, који већина анкетираних Американаца оцењује као погрешан.

Амерички Срби би највише волели, претпоставља се, да дође до заокрета Вашингтона у приступу Космету, али за то сада нема наговештаја. Могли би, међутим, да своје тежње остваре бар донекле, на локалном нивоу. Њихови гласови ће већином, чује се, отићи Мелиси Бин (која је као копредседавајућа Српског кокуса у Представничком дому, неколико пута затражила да Бела кућа промени политику према Космету и побољша односе с Београдом) , а не њеном ривалу Стиву Гринбергу који је покушао да је дисквалификује непримереним примедбама по етничкој основи. Предност ће дати и демократском бизнисмену Дену Силсу над републиканцем Марком Крком који истиче да је био пилот у војној интервенцији НАТО 1999. године против тадашње СРЈ.

Повећана предизборна заинтересованост осетна је и у разговорима с гинекологом др Србиславом Брашованом (Вршчанином, водником бивше ЈНА и мајором санитета војске САД) и техничаром за одржавање зграда Милашином Антонијевићем (који је у Јагодини био физиотерапеут). О чему данас Срби у Чикагу највише причају, питање је на које је одговор дао Милорад Раваси из Српског радија Чикага. По његовом мишљењу, водеће теме су Космет и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Следе забринутост због драстичних поскупљења, како хране, тако и нафте, отпуштања запослених у грађевинарству и банкарству због кризе на тржишту кућа и хипотека. А онда одмеравање изборних кандидата у САД, при чему исказују највише поверења у Обаму, чији је колега у Демократској партији илиноиски гувернер Род Благојевић који је, као и Мелиса Бин, српског порекла и верник Српске православне цркве. 

Рекло би се, у целини узев, да чикашки Срби имају изразито повећане истовремене бриге за егзистенцију – и постојбине и своју овде. То двојство би могло да се испостави као битан критеријум за њихова опредељивања – на оба биралишта.