Најава краја експлоатације магараца на грчким острвима

Од нашег дописника
Атина – Грчка је законски забранила да туристи са вишком телесне тежине користе магарце као транспорт на Санторинију, Хидри, Крфу, и свим острвима где је овај вид превоза био једино решење због брдовитог терена, уских улица и –екологије. Забрана се односи на оне који имају преко 100 килограма. Ова одлука донета је после много деценија у којима су ове животиње у Грчкој биле експлоатисане на најгори начин, остављане сатима на сунцу без хране и воде, са озбиљним повредама кичме које су задобили од превеликог терета. Требало је да туристи путем друштвених мрежа позову на заштиту магараца и апелују да се током посете грчким острвима не користе као превоз, да се укључе друштва за заштиту животиња да би се у Грчкој, коначно, донео пропис који обавезује на хуманије поступање према овим упорним и издржљивим животињама.

Дакле, власници ће убудуће морати да гарантују да су магарци здрави, мораће у току радног времена које за ове животиња које стоје на сунцу траје од јутра до заласка сунца обезбеде воду и храну, да одржавају хигијену... Познаваоци прилика у Грчкој кажу да ће ићи тешко јер су у питању навике власника магараца који су због зараде, затварали очи и животиње остављали у јадном стању, са ранама и повредама на телу, без тренутка одмора...

На острвима као што је Хидра, где нема аутомобила, или Санторини, где се до места Фира може доћи само уз коришћење ове врсте превоза, магарци и муле који се користе као „такси” морају да узбрдо и низбрдо током једне вожње пређу по 600 корака, и то најмање седам пута дневно. Често на леђима носе туристе који су тежи од њих самих, а кад на врелом сунцу посустају од умора, власник их удара бичем због чега су многима, леђа које  прекривају украсним поњавама – у ранама.

Захваљујући туристима, животиње ће бити колико толико заштићене. У Грчкој је већ отворено неколико резервата где ће стари и ислужени магарци спокојно провести старост, а друштва за заштиту животиња поручују да ће строго пратити поштовање и спровођење нових, како су их у шали назвали, „магарећих прописа”.

Кроз историју, још у древној Грчкој магарци су доживљавани као нижа бића. О њима се као о глупим и тврдоглавим створењима која се поистовећују са нижом класом, говори у делима  песника Хомера, Езопа... Често су их поредили са коњима које су описивали као племените и паметне животиње које су биле оличење снаге и лепоте... Много касније и Шекспир их је у својим делима користио као поређење за глупост, тупост да би их тек шпански писац Сервантес у „Дон Кихоту” приказао у позитивном светлу, као приврженог другара Санчо Пансе.

За разлику од древне Грчке, магарци су у Библији били другачије доживљавани и то као синоним за патњу, мирољубивост и хуманост, па све до приче о Христу који је у Јерусалим јахао на магарцу.

У 20. веки магаре постаје јунак прича, цртаних филмова, животиња блиска човеку, поређење за стрпљење, лојалност... У сваком случају, већ пет хиљада година магарци се користе као радна снага. Данас, 40 милиона магараца колико их постоји у свету користе се за тешке радове у пољима, нарочито у неразвијеним земљама.

У развијеном свету, укрштају их са разним врстама и добијају домаћу животињу која се користи у много хуманије сврхе него „такси” на грчким острвима. Такође, магареће млеко је данас на високој цени и за литар се плаћа 15 евра. Млеко се користи за добијање сапуна, у козметологији... Користи се њихова кожа, али и месо, посебно у Кини где постоје рестоани специјализовани за магарећи мени.  Такође, желатин који се добија од прераде магареће коже има врло значајна медицинска својства и користи се посебно у Кини где се килограм желатина добијеног из магареће коже продаје за 338 евра.

Међутим, власници магараца који на грчким острвима тешко раде не треба да забораве на њихову важну и улогу коју су имали на ратишту, током Другог светског рата где су рањенике извлачили са бојног поља. Услуге магарца користила је и италијанска војска јер су носили муницију али били и резерва у случају екстремних услова када су постајали – храна. Магарци су били коришћени за ношење експлозива у многим конфликтима, укључујући и рат у Авганистану. У сваком случају, имали су много важнију улогу од оне коју су им доделили у Грчкој.