Najava kraja eksploatacije magaraca na grčkim ostrvima

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je zakonski zabranila da turisti sa viškom telesne težine koriste magarce kao transport na Santoriniju, Hidri, Krfu, i svim ostrvima gde je ovaj vid prevoza bio jedino rešenje zbog brdovitog terena, uskih ulica i –ekologije. Zabrana se odnosi na one koji imaju preko 100 kilograma. Ova odluka doneta je posle mnogo decenija u kojima su ove životinje u Grčkoj bile eksploatisane na najgori način, ostavljane satima na suncu bez hrane i vode, sa ozbiljnim povredama kičme koje su zadobili od prevelikog tereta. Trebalo je da turisti putem društvenih mreža pozovu na zaštitu magaraca i apeluju da se tokom posete grčkim ostrvima ne koriste kao prevoz, da se uključe društva za zaštitu životinja da bi se u Grčkoj, konačno, doneo propis koji obavezuje na humanije postupanje prema ovim upornim i izdržljivim životinjama.

Dakle, vlasnici će ubuduće morati da garantuju da su magarci zdravi, moraće u toku radnog vremena koje za ove životinja koje stoje na suncu traje od jutra do zalaska sunca obezbede vodu i hranu, da održavaju higijenu... Poznavaoci prilika u Grčkoj kažu da će ići teško jer su u pitanju navike vlasnika magaraca koji su zbog zarade, zatvarali oči i životinje ostavljali u jadnom stanju, sa ranama i povredama na telu, bez trenutka odmora...

Na ostrvima kao što je Hidra, gde nema automobila, ili Santorini, gde se do mesta Fira može doći samo uz korišćenje ove vrste prevoza, magarci i mule koji se koriste kao „taksi” moraju da uzbrdo i nizbrdo tokom jedne vožnje pređu po 600 koraka, i to najmanje sedam puta dnevno. Često na leđima nose turiste koji su teži od njih samih, a kad na vrelom suncu posustaju od umora, vlasnik ih udara bičem zbog čega su mnogima, leđa koje  prekrivaju ukrasnim ponjavama – u ranama.

Zahvaljujući turistima, životinje će biti koliko toliko zaštićene. U Grčkoj je već otvoreno nekoliko rezervata gde će stari i isluženi magarci spokojno provesti starost, a društva za zaštitu životinja poručuju da će strogo pratiti poštovanje i sprovođenje novih, kako su ih u šali nazvali, „magarećih propisa”.

Kroz istoriju, još u drevnoj Grčkoj magarci su doživljavani kao niža bića. O njima se kao o glupim i tvrdoglavim stvorenjima koja se poistovećuju sa nižom klasom, govori u delima  pesnika Homera, Ezopa... Često su ih poredili sa konjima koje su opisivali kao plemenite i pametne životinje koje su bile oličenje snage i lepote... Mnogo kasnije i Šekspir ih je u svojim delima koristio kao poređenje za glupost, tupost da bi ih tek španski pisac Servantes u „Don Kihotu” prikazao u pozitivnom svetlu, kao privrženog drugara Sančo Panse.

Za razliku od drevne Grčke, magarci su u Bibliji bili drugačije doživljavani i to kao sinonim za patnju, miroljubivost i humanost, pa sve do priče o Hristu koji je u Jerusalim jahao na magarcu.

U 20. veki magare postaje junak priča, crtanih filmova, životinja bliska čoveku, poređenje za strpljenje, lojalnost... U svakom slučaju, već pet hiljada godina magarci se koriste kao radna snaga. Danas, 40 miliona magaraca koliko ih postoji u svetu koriste se za teške radove u poljima, naročito u nerazvijenim zemljama.

U razvijenom svetu, ukrštaju ih sa raznim vrstama i dobijaju domaću životinju koja se koristi u mnogo humanije svrhe nego „taksi” na grčkim ostrvima. Takođe, magareće mleko je danas na visokoj ceni i za litar se plaća 15 evra. Mleko se koristi za dobijanje sapuna, u kozmetologiji... Koristi se njihova koža, ali i meso, posebno u Kini gde postoje restoani specijalizovani za magareći meni.  Takođe, želatin koji se dobija od prerade magareće kože ima vrlo značajna medicinska svojstva i koristi se posebno u Kini gde se kilogram želatina dobijenog iz magareće kože prodaje za 338 evra.

Međutim, vlasnici magaraca koji na grčkim ostrvima teško rade ne treba da zaborave na njihovu važnu i ulogu koju su imali na ratištu, tokom Drugog svetskog rata gde su ranjenike izvlačili sa bojnog polja. Usluge magarca koristila je i italijanska vojska jer su nosili municiju ali bili i rezerva u slučaju ekstremnih uslova kada su postajali – hrana. Magarci su bili korišćeni za nošenje eksploziva u mnogim konfliktima, uključujući i rat u Avganistanu. U svakom slučaju, imali su mnogo važniju ulogu od one koju su im dodelili u Grčkoj.