Како избећи сопствени клише

Готово деценију после првог наступа на Београдском џез фестивалу, један од највећих џез вокала данашњице Курт Елинг враћа се у српску престоницу како би својим концертом затворио 34. издање наше најугледније џез манифестације. Уочи вечерашњег концерта у Комбанк дворани, Елинг, за кога је „Вашингтон пост” својевремено писао да џез не памти тако смелог и динамичног певача, присећа се у разговору за „Политику” наступа на Коларцу 2009. године и „невероватног ентузијазма публике”.

– Зато сам узбуђен што ћу имати прилику да публици представим свој нови бенд. Надам се да ће наступ бити усхићење за све – каже певач и кантаутор, који иза себе има 13 албума, Греми награду, и кога је утицајни магазин „Даунбит” 14 пута ставио на врх листе најбољих мушких џез вокала.

Курт Елинг ће вечерас представити и нови албум, објављен пре неколико месеци – „Questions” (Питања). Замислио га је као музички разговор о великим темама у овом несигурном времену опште анксиозности; разговор о суштинским питањима од љубави, преко губитка, до смрти, присетивши се притом и једног стиха из „Писама младом песнику” Рајнера Марије Рилкеа, кога и цитира на омоту албума:

– Како је могуће да се не поставе питања каква су: шта је овај живот; где је извор мудрости; зашто има толико патње и бола? То су суштинска питања која нам говоре да смо живи, зар не? И током трагања за одговорима „јавио” се Рајнер Марија Рилке. Он ме је, заправо, подсетио да „живим питања сад”. Односно, да треба да живим са тим питањима и будем скроман пред њима.

Албум чине обраде неких музичких стандарда (Боб Дилан, Пол Сајмон, Питер Гебријел, Леонард Бернштајн) и нове композиције за које је инспирацију нашао у делима песника, какви су Волас Стивенс, Франц Рајт или Руми:

– Моје колеге у бенду и ја смо заједничка тачка где се звукови и мисли ових тако диспаратних твораца срећу. Или, можда је боље рећи да су музички аранжмани мапе, а ми смо путници који идемо водећи се њима. Како год, резултат је једна кохерентна целина.

На албуму је поново сарађивао са Бренфордом Марсалисом, који је, осим што је свирао саксофон на неколико нумера, и копродуцент издања. За заједнички рад већ су пре неколико година награђивани, а Елинг свог колегу, који потиче из једне од најцењенијих музичких породица у САД, назива мајсторским музичарем.
– Бренфорд је и диван човек. Поносан сам што могу да га назовем својим пријатељем. Верујем да имамо сличне идеје о музичком идентитету и потребу да кроз живот изнова усавршавамо наше вештине. Такође, делимо и веома висока очекивања од сваког музичког искуства које стварамо – прича наш саговорник, који је за последње издање поново добио одличне критике и, по ко зна који пут у каријери, дугој више од две деценије, окарактерисан је као један од најбољих џез вокала:

– Надам се да то значи да могу да наставим да стварам музику и идем на турнеје широм света. Сам рад је награда!

Прошле године био је један од вокалних солиста који је учествовао у интересантном пројекту „Goldenhair”, названом по једној од поема из збирке песама Џејмса Џојса „Камерна музика”. Композитор Брајан Бирн дошао је на идеју, прича Елинг, да Џојсову поезију обоји музиком:

– Брајан је написао неке веома лепе мелодије на Џојсове стихове, и било је велико задовољство певати их. Он је изузетан композитор.

Курт Елинг почесто истиче да као џез музичар увек трага за мелодијом која још увек није написана или изведена.

После толико година у музици да ли је то тежак задатак?

– Јесте, веома тежак. Константан је изазов избећи сопствене клишее и наставити трагање за оним што још није откривено – објашњава амерички певач, а на питање како се слом, који музичка индустрија доживљава последњих година, рефлектовао на џез, одговара:

– Никада није било лако зарадити огроман новац у џезу само од албума, уколико немаш неки велики хит у „свом рукаву”. Херби Хенкок, Мајлс Дејвис, Дајана Крол – то су ретки џез уметници који су могли да рачунају на лепе тантијеме и хонораре. Бар је тако било у прошлости… За све остале, турнеје, односно концерти одувек су били главни извор прихода. И морам да признам да сам срећне руке што имам мали, али „сигуран” пословни успех.

Курт Елинг је увек био веома критички настројен спрам званичне администрације у Белој кући. Џорџ Буш је бацио САД, али и читав свет у провалију, а упркос силним грешкама Барака Обаме, Американци су, ипак, сматра наш саговорник, били срећни што су имали таквог председника. А каква је „пресуда” о Доналду Трампу?

– Одакле да почнем уопште? Глобални рецидиви фашизма и национализма су, сасвим исправно, застрашујући за људе добре воље свуда. Али, гледати нихилистичког, једног од морално најиспразнијих, и интелектуално шупљих представника како глуми председника САД је, просто, да се скамениш!