Раздвајање грчке државе и цркве на дугом штапу

Од нашег дописника
Атина – Уставне промене које је Алексис Ципрас покренуо на састанку посланичке групе своје странке Сиризе узбуркале су политичку јавност, али касне у односу на обећања која је грчки премијер дао на почетку мандата. Познаваоци ситуације тврде да је мало времена да се уставне промене процедурално покрену и реализују.

Од Ципрасових идеја, највише пажње је у први мах привукла она да се уведе такозвана верска неутралност, то јест да се успостави нови однос грчке државе и цркве, које тренутно нису раздвојене. Тако, припадници цркве су јавни службеници који примају плату од државе. Премијер оцењује да „држава и црква имају зрелост, мудрост и осетљивост да прихвате исправљање свог односа”, али није детаљно објаснио како би то требало да изгледа.

По оцени грчких медија, разлог Ципрасове журбе да покрене расправу о новој верзији устава, у којој би се нашле и тако важне нове ставке, лежи у томе што је влада у паници, притиснута проблемима, и да покушава да у јавности одржи слику континуираног и неометаног рада и гласања. Конзервативна Нова демократија, критикујући Ципраса, истиче да ревизијом устава жели да преусмери пажњу са неуспеха владе. Чињеница је да су „македонско питање” и ратификација Преспанског споразума у грчком парламенту, која се, судећи по вестима из Скопља, ближи – проблем пре свега због „непослушног” министра одбране Паноса Каменоса, који тврди да ће гласати против договора Ципраса са македонским премијером Зораном Заевим. У ваздуху лебди и питање смањења пензија, због чега пензионери бурно протестују. Судска одлука обавезује Ципрасову владу да исплати 13. и 14. плату и пензију које су неуставно укинуте, што представља суму од осам милијарди евра, колико је сада тешко наћи у грчком буџету. На улицама су поново и ђаци и студенти, незадовољни променама закона о пријемним испитима, а заоштравају се и односи са суседима, Албанијом и Турском.

У том контексту, Ципрасовој влади би помогла једна од уставних новина коју је он предложио. Реч је у увођењу „конструктивног” гласања о неповерењу влади, што би у пракси отежало процедуру подношења захтева за гласање о неповерењу. По  речима премијера, то би створило политичку стабилност јер се отежава могућност превременог престанка мандата и оставља простор за четворогодишњу владавину без сталних потреса и спољних утицаја. Премијер би могао да буде само неко од посланика, дакле, неко кога је изабрао народ како би се спречило да се на тој функцији појављују они који, како је рекао Ципрас, нису прошли тест народног гласања.

Међу укупно 15 предложених измена устава, ту је и право на референдум по народној иницијативи али само за пресудна национална питања или о неком изгласаном закону. Ципрас је и за промену процедуре за избор председника државе уз могућност да га у неким ситуацијама бира народ, што је изазвало полемике с обзиром на то да би тиме била промењена права које председник има у парламентарној републици. Што се скупштине тиче, актуелни премијер се залаже за то да у нови устав уђе одредба према којој се посланици бирају на основу пропорционалног изборног система уместо мешовитог, какав је тренутно на снази.

Предлози за ревизију устава треба да буду представљени председнику парламента, затим да се формира комитет који ће на том питању радити два месеца. Да би неки предлог био важећи за наредни сазив парламента, треба да буде усвојен са 180 гласова. Сви предлози који буду имали мањи број гласова мораће да прођу процедуру гласања у новом парламенту. Дакле, реч је о процедури која ће трајати и питање је да ли ће ова влада имати времена да је спроведе до краја свог мандата, будући да је на пролеће чекају избори.