Добар за Унеско, али не и за САНУ

Када једна публикација о балету добије признање за издавачки подухват године, а потом у Русији и златну медаљу Унеска за допринос очувању националне нематеријалне културне баштине, рекло би се да је реч о капиталном делу. Управо та почаст је указана монографији „Сто представа балета и уметничке игре наших простора”, коју је уредио Гордан Драговић. А заправо, то је само „дајџест” издање несуђеног вишетомног „Лексикона уметничке игре”, који, према Драговићевим тврдњама, још чека на објављивање иако је завршен пре годину дана.

Разлог због којег овај пројекат чами у 12 регистратора пуних рукописа је тај што је Српска академија наука и уметности најпре најавила да ће га финансирати, да би по окончању писања 2.500 страница текста из пера 25 стручњака из Србије из иностранства – ускратила обећања средства.

Тако се наводи у писму које су Драговић и академик Дејан Деспић, руководилац пројекта „Лексикона уметничке игре”, упутили председнику САНУ Владимиру Костићу и Одељењу ликовне и музичке уметности ове националне институције. Теза која провејава кроз тај допис, у који је „Политика” имала увид, гласи да је лексикон практично опструисан. Истовремено, из САНУ стижу уверавања да подухват није изгубио подршку Академије.

Према наводима писма, прича почиње 2012, када је на Деспићев предлог Одељење ликовне и музичке уметности Академије прихватило да се започне рад на лексикону као пројекту САНУ. Убрзо је формиран одбор за израду дела, а група од 25 сарадника из Србије, Хрватске, Словеније, Пољске и Русије је ангажована на писању, превођењу и обради 650 планираних јединица лексикона „финансираног од стране Фондације ’Милорад Мишковић’ уз додатну финансијску подршку из фонда САНУ”, пише у писму упућеном још у јуну ове године.

Рад на тексту, како се додаје, завршен је у наредних пет година, што је констатовано и у Годишњаку САНУ за 2017. Услед исцрпљених средстава из Фонда „Милорад Мишковић”, на САНУ је остало да обезбеди средства за лектуру, коректуру, прелом и ликовну обраду текста. Али, како се наводи, обећана подршка је ускраћена.

Чланови одбора затим одлучују да из интегралног текста издвоје 500 страна и тако направе екстракт „Сто представа балета и уметничке игре наших простора”, који је објављен под окриљем приватног издавача и на прошлогодишњем Сајму књига у Београду добио најзначајнију сајамску награду „Издавачки подухват године”. Затим, у мају ове године уследиће и признање Унеска, уз позив да се комплетан лексикон, кад буде готов, промовише у седишту те организације у Паризу, а одржана је чак и промоција у Галерији САНУ. Међутим, „ни то није био довољан подстицај да се САНУ више ангажује на обезбеђивању финансијске подршке како би био завршен један од њених највећих издавачких пројеката”, закључује Драговић.

„И поред великог залагања секретара Одељења ликовне и музичке уметности, академика Милана Лојанице и генералног секретара САНУ Марка Анђелковића, захваљујући коме је изашао екстракт, а пре свих господина Дејана Деспића, за сада никакав помак није направљен”, тврди Драговић у изјави за „Политику”.

У писаном одговору нашем листу, потпредседник САНУ Зоран Поповић се позива на извештај одбора за израду лексикона из Билтена Академије за истраживања у науци и уметности за 2017. Тамо се, према његовим речима, наводи да је потпуно завршен блок посвећен домаћем балету обима 450 страна. За други блок о уметничкој игри 20. века, завршени су текстови и обрађене фотографије, а за трећи, посвећен дворским играма и старом балету, текст је обрађен „до треће верзије”.

„Према томе, види се да лексикон није ни до данас завршен, већ само његов први део који су објавиле приватне издавачке куће ’Цицеро’ и ’Орион арт’, што је неуобичајено за дела која настају у САНУ и за која је обично Академија издавач”, наводи Поповић.

Он додаје да је одбор за израду лексикона планирао да трошкове у највећој мери покрије Министарство културе и информисања.

„Одељење ликовне и музичке уметности доделило је пројекту иницијална средства за рад од 92.742 динара у 2012. и 85.511 у 2013. Након тога, Одељење није додељивало средства за рад овог пројекта”, истиче Поповић.

Према његовим речима, Фондација „Милорад Мишковић” је за израду лексикона у 2012. и 2013. донирала око три милиона динара, а Министарство културе и информисања је 2014. уплатило 800.000 динара.

„Ова средства у највећем делу утрошена су на ауторске текстове и хонораре за рецензије, као и за набавку опреме, а 33.833 динара су остала неутрошена”, каже Поповић.

Он подсећа да Управни одбор Фонда САНУ одлучује о расподели средстава Фонда на одељења, која су искључиво надлежна за њихову даљу расподелу на одборе и пројекте који су на њиховом старању.

„Што се тиче судбине лексикона, од стране САНУ ништа није промењено. Одбор (за рад на лексикону) и даље постоји, а финансирање активности овог као и других одељенских одбора је ствар Одељења за ликовне и музичке уметности у оквиру буџета који им се стави на располагање”, каже Поповић.

Секретар тог одељења Милан Лојаница за „Политику” наводи да је рад на лексикону застао при крају због мањка новца. Али, будући да је реч о подухвату од општег интереса, Одељење је спремно да подржи проналажење додатних средстава. Лојаница указује и да је председник САНУ Костић констатовао да подухват неће бити угрожен или успораван, већ ће бити третиран према процедурама и правилима која важе за све друге пројекте у САНУ.