Слојевит свет прстења и минђуша

Посластица за даме и све љубитеље племените улоге накита биће понуђена за Дан Музеја примењене уметности. Свој 68. рођендан ова установа прославиће вечерас у 19 сати отварањем изложбе „Класично и симболично” иза чијег наслова се крије прича о историји једног деликатног сегмента области примењене уметности – реч је о прстењу и минђушама, а овога пута избор чине примерци из наше далеке прошлости, од антике па до средњег века.

Избор је репрезентативан, предмети на светлост дана излазе из музејских колекција и то њих 95 из Збирке метала и накита ове куће, док је десет драгоцености позајмљено из Историјског музеја Србије. Све до краја јануара следеће године биће ту и познатих и јавности непознатих ремек-дела, као што су златан прстен критско-микенске културе настао око 1400. године пре нове ере, римске геме старе 2.000 година, византијски печатни прстен из периода од 6. до 7. века, витешко и стреличарско прстење 14. и 15. века, сребрно средњовековно прстење са Новог Брда са античким гемама, лунуласте минђуше класичне Грчке из 4. века пре нове ере, римске, ранословенске и средњовековне наушнице.

– Овом приликом определили смо се за приказивање најпопуларнијих и најзаступљенијих форми накита који илуструју специфичан сегмент нашег културног наслеђа. Он сведочи о вишевековној традицији израде и ношења накита на овом поднебљу, преплитању различитих уметничких утицаја и њиховом аутентичном стапању у доба српске средњовековне државе, када је класично органски живело у савременом, а симболично било начин мишљења и живљења.

Изложба и пратећи каталог имају за циљ да укажу на слојевит свет симбола и улога прстења и минђуша, на блискост тема и нову интерпретацију мотива и идеја. Детаљи из различитих историјских епоха сагледавају се као јединствена целина, унутар које се јасно могу уочити оригинални домети старог српског златарства. Све то има специфичну ноту – објашњава Мила Гајић, кустос изложбе, аутор каталога и виши кустос МПУ.

С тим увези је и потез да се изложбени простор музеја што је могуће више прилагоди природи самих експоната – цео простор потпуно је преобликован у односу на то како уобичајено изгледа, не ради се само о визуелном, већ и о аудитивном аспекту, како би био побуђен адекватан доживљај.

– При великим изложбама, као што је ова, практикујемо такав приступ како бисмо обогатили важне теме наше баштине посредством трансформације простора и ефеката светла и звука. Овога пута изазов је био у томе што су предмети које приказујемо изузетно ситни, архитекта Мирослава Петровић Балубџић урадила је велики посао, Васил Хаџиманов аутор је ексклузивне музике која прати изложбу и која ће се чути у позадини сваког дана током трајања поставке, док је за графички дизајн био задужен Душан Ткаченко – открива наша саговорница и додаје да је у дигиталној библиотеци музеја формирана и посебна колекција „Накит и метал”, која обухвата осам публикација, објављених у издању МПУ од 1969. до 2005.

Подсетимо, Музеј примењене уметности основан је 1950. и од тада важи за препознатљиву и референтну матичну установу културе у области примењене уметности, архитектуре и дизајна, која је својим приступом током деценија постојања настојала да створи окружење у којем ће, осим стручне, и шира јавност разумети и заволети поменуте теме. Из музеја истичу да су током 2018. реализовани велики пројекти, у које спадају 40. Салон архитектуре, Салон савремене примењене уметности, који је ове године био посвећен делу Слободана Машића као једном од најзначајнијих графичких дизајнера код нас и наступ Србије на 16. Међународној архитектонској изложби на Бијеналу у Венецији.