Slojevit svet prstenja i minđuša

Poslastica za dame i sve ljubitelje plemenite uloge nakita biće ponuđena za Dan Muzeja primenjene umetnosti. Svoj 68. rođendan ova ustanova proslaviće večeras u 19 sati otvaranjem izložbe „Klasično i simbolično” iza čijeg naslova se krije priča o istoriji jednog delikatnog segmenta oblasti primenjene umetnosti – reč je o prstenju i minđušama, a ovoga puta izbor čine primerci iz naše daleke prošlosti, od antike pa do srednjeg veka.

Izbor je reprezentativan, predmeti na svetlost dana izlaze iz muzejskih kolekcija i to njih 95 iz Zbirke metala i nakita ove kuće, dok je deset dragocenosti pozajmljeno iz Istorijskog muzeja Srbije. Sve do kraja januara sledeće godine biće tu i poznatih i javnosti nepoznatih remek-dela, kao što su zlatan prsten kritsko-mikenske kulture nastao oko 1400. godine pre nove ere, rimske geme stare 2.000 godina, vizantijski pečatni prsten iz perioda od 6. do 7. veka, viteško i streličarsko prstenje 14. i 15. veka, srebrno srednjovekovno prstenje sa Novog Brda sa antičkim gemama, lunulaste minđuše klasične Grčke iz 4. veka pre nove ere, rimske, ranoslovenske i srednjovekovne naušnice.

– Ovom prilikom opredelili smo se za prikazivanje najpopularnijih i najzastupljenijih formi nakita koji ilustruju specifičan segment našeg kulturnog nasleđa. On svedoči o viševekovnoj tradiciji izrade i nošenja nakita na ovom podneblju, preplitanju različitih umetničkih uticaja i njihovom autentičnom stapanju u doba srpske srednjovekovne države, kada je klasično organski živelo u savremenom, a simbolično bilo način mišljenja i življenja.

Izložba i prateći katalog imaju za cilj da ukažu na slojevit svet simbola i uloga prstenja i minđuša, na bliskost tema i novu interpretaciju motiva i ideja. Detalji iz različitih istorijskih epoha sagledavaju se kao jedinstvena celina, unutar koje se jasno mogu uočiti originalni dometi starog srpskog zlatarstva. Sve to ima specifičnu notu – objašnjava Mila Gajić, kustos izložbe, autor kataloga i viši kustos MPU.

S tim uvezi je i potez da se izložbeni prostor muzeja što je moguće više prilagodi prirodi samih eksponata – ceo prostor potpuno je preoblikovan u odnosu na to kako uobičajeno izgleda, ne radi se samo o vizuelnom, već i o auditivnom aspektu, kako bi bio pobuđen adekvatan doživljaj.

– Pri velikim izložbama, kao što je ova, praktikujemo takav pristup kako bismo obogatili važne teme naše baštine posredstvom transformacije prostora i efekata svetla i zvuka. Ovoga puta izazov je bio u tome što su predmeti koje prikazujemo izuzetno sitni, arhitekta Miroslava Petrović Balubdžić uradila je veliki posao, Vasil Hadžimanov autor je ekskluzivne muzike koja prati izložbu i koja će se čuti u pozadini svakog dana tokom trajanja postavke, dok je za grafički dizajn bio zadužen Dušan Tkačenko – otkriva naša sagovornica i dodaje da je u digitalnoj biblioteci muzeja formirana i posebna kolekcija „Nakit i metal”, koja obuhvata osam publikacija, objavljenih u izdanju MPU od 1969. do 2005.

Podsetimo, Muzej primenjene umetnosti osnovan je 1950. i od tada važi za prepoznatljivu i referentnu matičnu ustanovu kulture u oblasti primenjene umetnosti, arhitekture i dizajna, koja je svojim pristupom tokom decenija postojanja nastojala da stvori okruženje u kojem će, osim stručne, i šira javnost razumeti i zavoleti pomenute teme. Iz muzeja ističu da su tokom 2018. realizovani veliki projekti, u koje spadaju 40. Salon arhitekture, Salon savremene primenjene umetnosti, koji je ove godine bio posvećen delu Slobodana Mašića kao jednom od najznačajnijih grafičkih dizajnera kod nas i nastup Srbije na 16. Međunarodnoj arhitektonskoj izložbi na Bijenalu u Veneciji.