Трампова постизборна депресија

Прича о дослуху с Москвом поново је доспела у жижу америчког интересовања јер се очекује да ће се Демократска странка, која је у уторак освојила већину на изборима за Представнички дом, детаљно позабавити „руским случајем”. У администрацији је приметна послеизборна нервоза јер се не зна шта демократско преузимање доњег дома Конгреса и враћање руске афере у фокус значе за будућност Трампове владавине и америчке односе са владом са Црвеног трга.

Бела кућа размишља да затвори специјално тужилаштво које испитује руско мешање у изборе у САД пре две године и наводну сарадњу Кремља и Трамповог изборног штаба. Како додају амерички медији, влада жели да спречи демократе у могућим настојањима да искористе поменуту истрагу да би покренули поступак за председникову смену. Гласине је подстакао и први човек администрације кад је прекјуче сменио министра правде Џефа Сешонса, привремено доводећи на његово место истакнутог противника специјалног тужилаштва Метјуа Витакера. Рад специјалног тужиоца Роберта Малера је у надлежности Министарства правде па би Витакер као вршилац дужности министра имао право да стави тачку на причу о руској афери, пише „Вашингтон пост”.

Доналд Трамп је планирао измене у овом ресору откако се Сешонс прошле године изузео из руског случаја, предајући свом заменику надзор над Малером. Специјални тужилац је подигао оптужнице против неколицине председникових сарадника. „Немогуће је у отпуштању Џефа Сешонса ишчитати било шта друго осим отвореног Трамповог покушаја да подрије и оконча Малерову истрагу”, твитовала је демократкиња Ненси Пелоси, која би у јануару могла да дође на чело Представничког дома Конгреса.

Витакер, одан Трампу, можда и не би отпустио Малера, али би могао да истражитељима среже буџет, као и да им ускрати право да проширују истрагу (на послове Трампових компанија, избегавање плаћања пореза), подижу нове оптужнице и обелодане своја сазнања. За Трампове подржаваоце, прича о руској интервенцији је претерана и исполитизована, али многи његови сарадници сматрају да би погрешио кад би затворио истрагу јер би тек онда демократама дао за право да тврде да нешто крије. Уколико ипак одлучи да отпусти Малера и због тога почне да трпи нападе, Трамп ће у Витакеру пронаћи лојалнијег браниоца од Сешонса.

Нова већина у доњем дому Конгреса има право да одобри различите истраге укључујући оне о Трамповим пословним интересима, као што може и да покрене импичмент. То не значи да ће шеф државе бити уклоњен јер би Сенат, где су републиканци задржали већину после овонедељних избора, вероватно гласао против председникове смене. Ипак, за првог човека владе биће незгодно ако се на Капитолу следеће две године буде говорило само о његовој пословној империји и наводном шуровању са Русима. Шта год да се деси са Малером, Трамп не може да утиче на понашање нове већине у Конгресу па је његову владу почела да тресе постизборна грозница.

То се видело и на последњој конференцији за новинаре у Белој кући кад се Трамп посвађао са репортером Си-Ен-Ена Џимом Акостом. Иако су односи одувек били затегнути, сукоб је ескалирао и Акости је ускраћена акредитација за извештавање из Авеније Пенсилванија. Расправа је избила због тога што Трамп није желео да одговори на питање зашто шири страх од илегалних имиграната, али је Акоста инсистирао на одговору. Службеница је пришла Акости, али је репортер одбио да јој преда микрофон, због чега се на тренутак учинило као да се отимају о микрофон. Администрација је оптужила извештача да је „ставио руку на младу жену која је само покушавала да ради свој посао на пракси у Белој кући”, што је телевизија демантовала, тврдећи да је новинар само окрзнуо практиканткињу и да се извинио због тога. Осим што је спречавао Акосту да постави питање узвраћајући му са „Доста!”, председник је другом новинару наредио да седне, док је трећем казао да је „неваспитана и грозна особа”.

Осим за Трампа, нова законодавна већина на Капитолу је могућа опасност и за америчке односе са Русијом. Иако је спољна политика у надлежности председника, Конгрес би могао да погорша односе с Москвом ако би стално покретао причу о интервенцији Кремља на изборима 2016. Од демократа се очекује да ће Русији уводити нове санкције и да ће у томе имати подршку републиканаца. На томе су две странке сарађивале и док је владала конзервативна већина, а председник је, и поред гунђања, потписивао законе које су доносили републиканци и демократе да га јавност не би оптужила за тајне везе са Русима. И поред изазова за билатералне односе због новог распореда снага у Вашингтону, влада са Црвеног трга је јуче, како је пренео АП, саопштила да је истрага о руској афери главобоља само за америчке, али не и за руске власти.