Обнавља се километар пруге на дан

Опустеле пруге обрасле у коров, зарђале шине, скинути шрафови са прагова, сломљене и украдене рампе на пружним прелазима, били су уобичајена слика наше железнице, која се из дана у дан мења. Наш сумњичави менталитет тешко прихвата промене па и набоље, али како каже Мирољуб Јевтић, в. д. генералног директора Инфраструктура железнице Србије а. д., свакога дана се обнови просечно један километар регионалних пруга широм Србије и слика железнице се мења из дана у дан.

– Сви ресурси су ангажовани, чак и делови који се скидају са Коридора 10, а вреде, користе се, раде сви радници и свака грађевинска машина коју поседујемо, а многе су чамиле годинама у депоима. Циљ је да следеће године за 300 радних дана обновимо 300 километара пруге својим снагама. И ову годину требало би да завршимо са урађених 280 километара. Обнављамо путнички саобраћај на пругама којима воз није прошао од пет до 13 година – каже Мирољуб Јевтић, у разговору за „Политику”.

Све ове важне промене на нашој железници нису свуда одмах уочљиве. Да би се наставила изградња брзе пруге од Београда до Мађарске, било је неопходно завршити обнову оне од Београда преко Панчева и Орловата до Новог Сада, деоницу дугу 112 километара. Радови ће бити завршени до краја јануара 2019. године, након чега ће бити могуће потпуно обуставити саобраћај на релацији Београд–Нови Сад због радова и преусмерити на ову пругу.

Када се дода и крак који води до Зрењанина, који смо већ завршили, створена је могућност да поново, после пет година возови превозе путнике. Док „Србијавоз” не набави нове композиције, дели се воз у Орловату па путовање траје заиста и дуже од три сата. Али ова пруга има 96 километара и повезује четрнаест већих места са Новим Садом и Зрењанином. Тиме је омогућено грађанима Римских Шанчева, Каћа, Будисаве, Шајкача, Вилова, Гардиноваца, Лока, Титела, Книћанина, Перлеза, Фаркаждина, Орловата и Лукићева, да добију саобраћајну везу дуж читаве пруге, која је на неким деоницама конкурентна друмском превозу. Примера ради, месечна претплатна карта за ђаке између Новог Сада и Титела је 3.125 динара, а време путовања је краће него аутобуским превозом.

Урађена је и деоница Шабац–Лозница–Брасина, а обновили смо и станицу у Лозници. Сада новим, климатизованим возовима превозимо путнике од Шапца до Лознице за 68 минута, а месечна карта је 4.000,66 динара – наводи Јевтић, предности јефтиног превоза.

Повећавају се и брзине и пропусна моћ пруга. Полако такозване споре вожње, где су возови милели пет, 10 и 30 километара на сат шаљемо у заборав. Те лагане вожње смо имали на 300 километара, а близу смо циља који је деловао нестварно да их сведемо на свега 50 километара и на концу укинемо. Изузетно је напоменути да се и могућност утовара робе убрзано мења. На неким деоницама није смело да се товари више од две трећине вагона, наглашава први човек Инфраструктуре железнице Србије, трећина је ишла празна јер пруге нису могле да трпе веће оптерећење. Са 16 носивост пруга се подиже на 22,5 тона по осовини.

– Мало ко зна да је пруга Ниш–Зајечар једна од најлепших траса са нормалним колосеком, да на 112 километара има 52 моста и 36 тунела, и њу наредне године обнављамо, а то је прави изазов. Ово је изузетно битно за привреду источне Србије, као што је битна и пруга Пожаревац–Мајданпек. Већ крајем овог месеца ова деоница би требало да поново прима возове који иду 80 километара на сат, да путници уместо дуже од четири сата стижу за 75 минута. То је врло битно јер овој прузи, изграђеној још 1938. године, гравитира привреда РТБ Бора, Прахова, Железаре и луке у Смедереву. А возови туда иду сада брзином од свега 10 до 30 километара на сат – наводи Јевтић.

Занимљивост је и реконструкција пруге Лапово–Крагујевац–Краљево–Врњачка Бања–Сталаћ, планирана за наредну годину, па ће опет свако моћи „дневним возом за Краљево”, који су звали и „дански краљевски воз”. Јужна пруга није занемарена па су из руског кредита обновљене деонице Бујановац–Букаревац (13,7 км), Врањска Бања–Ристовац (17,7 км) и Винарци–Ђорђево (15,02 км).

– Да би се сви ови послови на железници обављали држава и надлежно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре дали су гаранције и тако обезбедили, у овом моменту, средства у износу од око четири милијарде евра. То иде превасходно на градњу коридора и брзе пруге ка Мађарској, копање тунела кроз Фрушку гору код Чортановаца, градњу моста преко Дунава. Без тога не би могли да обновимо пруге. Ми уз то, својим парама, сопственом механизацијом и уз наше стручне људе радимо замашне послове на регионалним пругама. Све то заједно, ускоро ће дати потпуно нову слику железнице. Управљање брзом пругом је немогуће без новог диспечерског центра за шта је израда техничке документације у току. И за крај нисмо заборавили ни обнову запуштених станица. Ове године за то је издвојено 100 милиона динара а следеће ће бити још толико – каже на крају директор Јевтић.

За пружне прелазе 13 милиона долара

Спуштена рампа, чекање да прође воз била је готово заборављена слика у Србији. Чешћи возови, веће брзине и наше лоше навике, некултура, довели су до црног биланса – 18 погибија на пружним прелазима за две године. Возачи не поштују сигнализацију, возе између спуштених рампи, пешаци пролазе, али има још недовршеног посла на самој железници. За то ће од Светске банке железница, како каже директор Јевтић, добити 13 милиона долара. У Србији постоји 2.138 путних прелаза, укрштања пруге и пута, они су сви обележени прописно, али се мора још штошта урадити.

Овим средствима уредиће се најфреквентнијих и најопаснијих 60 укрштања. Делом ће се, градњом подвожњака и надвожњака избећи директан сусрет, а делом ће се побољшати сигнализација. Ипак, без вишег степена саобраћајне културе, поштовања прописа, стрпљења, тешко ће се избећи жртве.