Стратегијом против инфаркта

Свакога дана у Србији од шлога умре 20 особа, а мождани удар доживи њих педесетак, који онда непокретни месецима леже у здравственим установама или код својих кућа, подсетио је јуче министар здравља, професор др Томица Милосављевић, представљајући значај Стратегије за борбу против хроничних незаразних болестима, која је јуче усвојена на конференцији у Београду.

Болести срца и крвних судова узрок су више од половине смртних исхода у Србији или прецизније 56,8 одсто, а 18,5 одсто умрлих током 2005. године је страдало од малигног тумора. Пет водећих узрока смрти код наших мушкараца су инфаркт, шлог, рак плућа, трагичне повреде у саобраћајним несрећама и тешке депресије, док су код жена у врху листе узрока умирања мождани удари, а високо се котирају и рак дојке и дијебетес.

Реч је, међутим, о такозваним хроничним незаразним болестима, код којих више него било где у медицини важи старо правило „Боље спречити него лечити”. Управо зато је јуче усвојена Стратегија о превенцији контроле хроничних незаразних болести. Водећи стручњаци представили су Акционе планове – нацрте за превенцију и контролу хипертензије, шећерне болести, малигних тумора, хроничних опструктивних респираторних болести… Основана је и Канцеларија СЗО за хроничне незаразне болести.

– У коронарним јединицама у Београду и Србији успели смо да смањимо смртност пацијената која је сада иста као у болницама у Бечу или Копенхагену, али нам од рака грлића материце жене умиру и даље двоструко чешће него што износи европски просек. Зато сви слојеви друштва, и медији и школе и радно окружење, а не само здравствени радници морају да се укључе у борбу против хроничних незаразних болести. Физичка активност мора да се промовише и у радној и у породичној средини, морамо више да се крећемо, да бежимо од брзе хране ка воћу и поврћу – каже др Милосављевић.

Раним откривањем, одговарајућом терапијом и ефикасном рехабилитацијом свих ових болести у великој мери може се утицати на смањење броја умрлих, на мањи број инвалидности и у крајњем скору на дужи животни век. Тако, како је поручио министар здравља, повишени крвни притисак треба открити када човек мисли да је још потпуно здрав, исто као што свакој жени треба саветовати да смањи тежину, да редовно вежба и контролише крвни притисак, па ће постојати шансе да шлог престане да буде водећи узрок смрти код жена.

Водећи фактори ризика за настанак ових болести су пушење, висок крвни притисак, високи проценат масти (холестерола) у крви, алкохол, гојазност, неправилна исхрана и физичка неактивност. Особе из нижих социјалних група имају два пута већи ризик оболевања и превременог умирања од инфаркта, шлога, болести плућа, дијабетеса у односу на особе из виших социо-економских група.

-----------------------------------------------------------

У потрази за интегралном кифлом

Да нас на путу до смањења фактора ризика за настанак хроничних незаразних болести, међу које се убрајају и масна и нездрава храна, чека још много посла и препрека, на сликовит начин је описала др Мелита Вујновић, заменица шефа канцеларије Светске здравствене организације за Србију

- Др Барбара Хјалстед, експерт СЗО за незаразне болести из Регионалне канцеларије за Европу, иначе из Данске, покушала је у Немањиној улици, једној од највећих и најпрометнијих улица у центру Београда да купи себи доручак, али једва смо успеле да пронађемо једну интегралну кифлу и да измолимо да нам у пекари направе сендвич без шунке. Иако смо сумирали главне правце превенције у борби против незаразних болести у Србији, чека нас још много посла, јер свест људи још није довољно висока да схвати да је важно бринути о свом здрављу да би дуже били здрави и да не би пали на терет своје породице. Зато киосци са брзом храном око школа, шушкаве кесе са чипсом као ужином и четврт килограма бурека уз немасни јогурт, морају да буду замењени здравом храном - подсетила је др Мелита Вујновић.