Strategijom protiv infarkta

Svakoga dana u Srbiji od šloga umre 20 osoba, a moždani udar doživi njih pedesetak, koji onda nepokretni mesecima leže u zdravstvenim ustanovama ili kod svojih kuća, podsetio je juče ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević, predstavljajući značaj Strategije za borbu protiv hroničnih nezaraznih bolestima, koja je juče usvojena na konferenciji u Beogradu.

Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su više od polovine smrtnih ishoda u Srbiji ili preciznije 56,8 odsto, a 18,5 odsto umrlih tokom 2005. godine je stradalo od malignog tumora. Pet vodećih uzroka smrti kod naših muškaraca su infarkt, šlog, rak pluća, tragične povrede u saobraćajnim nesrećama i teške depresije, dok su kod žena u vrhu liste uzroka umiranja moždani udari, a visoko se kotiraju i rak dojke i dijebetes.

Reč je, međutim, o takozvanim hroničnim nezaraznim bolestima, kod kojih više nego bilo gde u medicini važi staro pravilo „Bolje sprečiti nego lečiti”. Upravo zato je juče usvojena Strategija o prevenciji kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Vodeći stručnjaci predstavili su Akcione planove – nacrte za prevenciju i kontrolu hipertenzije, šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti… Osnovana je i Kancelarija SZO za hronične nezarazne bolesti.

– U koronarnim jedinicama u Beogradu i Srbiji uspeli smo da smanjimo smrtnost pacijenata koja je sada ista kao u bolnicama u Beču ili Kopenhagenu, ali nam od raka grlića materice žene umiru i dalje dvostruko češće nego što iznosi evropski prosek. Zato svi slojevi društva, i mediji i škole i radno okruženje, a ne samo zdravstveni radnici moraju da se uključe u borbu protiv hroničnih nezaraznih bolesti. Fizička aktivnost mora da se promoviše i u radnoj i u porodičnoj sredini, moramo više da se krećemo, da bežimo od brze hrane ka voću i povrću – kaže dr Milosavljević.

Ranim otkrivanjem, odgovarajućom terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri može se uticati na smanjenje broja umrlih, na manji broj invalidnosti i u krajnjem skoru na duži životni vek. Tako, kako je poručio ministar zdravlja, povišeni krvni pritisak treba otkriti kada čovek misli da je još potpuno zdrav, isto kao što svakoj ženi treba savetovati da smanji težinu, da redovno vežba i kontroliše krvni pritisak, pa će postojati šanse da šlog prestane da bude vodeći uzrok smrti kod žena.

Vodeći faktori rizika za nastanak ovih bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta veći rizik obolevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti pluća, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socio-ekonomskih grupa.

-----------------------------------------------------------

U potrazi za integralnom kiflom

Da nas na putu do smanjenja faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, među koje se ubrajaju i masna i nezdrava hrana, čeka još mnogo posla i prepreka, na slikovit način je opisala dr Melita Vujnović, zamenica šefa kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju

- Dr Barbara Hjalsted, ekspert SZO za nezarazne bolesti iz Regionalne kancelarije za Evropu, inače iz Danske, pokušala je u Nemanjinoj ulici, jednoj od najvećih i najprometnijih ulica u centru Beograda da kupi sebi doručak, ali jedva smo uspele da pronađemo jednu integralnu kiflu i da izmolimo da nam u pekari naprave sendvič bez šunke. Iako smo sumirali glavne pravce prevencije u borbi protiv nezaraznih bolesti u Srbiji, čeka nas još mnogo posla, jer svest ljudi još nije dovoljno visoka da shvati da je važno brinuti o svom zdravlju da bi duže bili zdravi i da ne bi pali na teret svoje porodice. Zato kiosci sa brzom hranom oko škola, šuškave kese sa čipsom kao užinom i četvrt kilograma bureka uz nemasni jogurt, moraju da budu zamenjeni zdravom hranom - podsetila je dr Melita Vujnović.