Вође у ВИП ложи клубова, малолетници пред судом

Скупштина Србије је у петак усвојила Измене и допуне Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортској приредби. Јавност, међутим, није баш уверена да ће то спречити дивљање руље на стадионима. Закон који је донет још 2003. године је до сада више пута мењан, али то није донело значајне резултате – бакљаде, туче међу навијачима и ломљење инвентара на стадионима саставни су део скоро сваке утакмице.

Због хулиганизма на стадиону полиција је на територији Србије од јануара 2015. до октобра ове године прекршајне пријаве поднела против 402 особе, показују подаци МУП-а достављени „Политици”. Већина ових изгредника је и осуђена, показује статистика коју нам је доставио београдски Прекршајни суд. Наиме, од 1. јануара 2015, закључно с крајем јула ове године, прекршајно је осуђен 301 хулиган. Ослобођено је њих осам, док је у шест случајева поступак обустављен.

Хулиганима су најчешће изречене новчане казне од 50.000 динара (у 236 случајева) али је било и затворских од 30 дана, додуше свега у 25 случајева. Изгредници су, према подацима овог суда, углавном осуђени због уношења или коришћења пиротехнике, уношења и конзумирања алкохола на стадиону, бацања предмета на терен или у гледалиште и због препродаје улазница.

Ипак, међу осуђеним хулиганима у протекле три и по године углавном нема вођа навијача, као ни истакнутих чланова навијачких група, чије је хапшење један од предуслова за мирне трибине. Притварани су, међутим, махом они непознати јавности и по правилу су млађе животне доби.

Занимљиво је и да je међу 301 кажњеним у истом периоду само три повратника. Међу кажњенима су и 23 малолетника којима је у 15 случајева изречен укор, а у осам случајева нека од прописаних васпитних мера.

Судија Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду, уверен је да ће Измене закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортској приредби допринети вишем степену безбедности на утакмицама.

Мариновић за „Политику” оцењује да ће кажњавање рецимо поседовања пиротехнике у доласку или одласку са стадиона, конзумирања алкохола и маскирања лица или покушаја уношења или истицања обележја којима се вређају национална, расна и верска осећања превентивно деловати на потенцијалне учиниоце прекршаја.

На питање због чега досадашње законске одредбе нису дале очекиване резултате, судија каже да поједина недозвољена понашања нису законом била кажњива, па се хулигани нису ни устручавали да их чине.

(Фото Н. Неговановић, графикон Б. Кнежевић)

Такође, Мариновић је уверен да ће ограничавање да се једном лицу не може продати више од четири улазнице (до сада је било седам) омогућити лакшу евиденцију особа које су купиле карте, а тако и оних који присуствују спортском догађају.

„Давање овлашћења комуналној полицији да може да надзире продају алкохолних пића растеретиће полицију која ће моћи више да се посвети пословима очувања безбедности”, сматра наш саговорник.

Као једна од мера која је требало да допринесе већој ефикасности процесуирања хулигана, подсетимо, пре неколико година уведено је да прекршајне судије дежурају на стадионима. Судија Мариновић се и сам често налази на трибинама стадиона, санкционишући на лицу места све оне који се оглуше о закон.

Он каже да годинама већ постоји пракса да судија прекршајног суда буде активно ангажован на утакмици, посебно када је реч о оној с повећаним ризиком.

„Често је уз њега присутан и представник надлежног јавног тужилаштва. То свакако доприноси бољој организацији а нарочито процени да ли је оно што се десило кажњиво и, ако јесте, да ли је кривично дело или прекршај”, наводи судија.

Код нас, међутим, указује он, још није уведена пракса, која постоји у неким европским земљама, да се поступак против изгредника води на самом спортском објекту, у судници на стадиону. „Али не искључујем могућност да ће и то бити уколико се насиље на спортским приредбама повећа”, каже судија.

Тренутно се улога судије који дежура на утакмици састоји у том да, у сарадњи с тужилаштвом и полицијом, утврди да ли је дошло до кршења закона и о томе извести дежурне судије у седишту надлежног прекршајног суда.

Да нове мере за спречавање насиља у спорту нису револуционарне, али могу да унапреде безбедност и спрече говор мржње на утакмици, под условом да се примењују у пракси, сматра Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику.

„Оне нису драстичне, као на пример забрана клубовима да учествују на европским такмичењима у одређеном периоду или доживотна забрана присуствовања утакмици”, каже за „Политику” Ђорђевић. Нове мере, мишљења је Ђорђевић, ипак неће саме по себи спречити хулиганизам.

„За решавање овог вишедеценијског проблема потребан је јасан институционални одговор који подразумева неселективну примену закона, отклањање било какве сумње увезаности политике и хулигана, судско решавање насилних инцидената на спортским мечевима и изван њих у којима су учествовали вође навијачких група, оштрија казнена политика која ће да одвраћа будуће преступнике, као и утврђивање разлога неспровођења стратегије за спречавање насиља на спортским приредбама и дефинисање јасне улоге Националног савета за спречавање негативних појава у спорту”, тврди Ђорђевић.

Већина прекршаја – организатора

По Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама од јануара 2015. до октобра ове године полиција је евидентирала 1.261 прекршај, од чега је 701 или 55 одсто њих почињено у Београду.

Од укупног броја, у 859 случајева (68 одсто) реч је о организаторима спортских приредби, савезима, клубовима. Док је прекршајна пријава поднета против 402 особе.

Хулигани ипак у полицији за време утакмице

Прекршајни суд у Београду је од 1. јануара 2015. до августа ове године изрекао 143 мере забране присуствовања одређеним спортским приредбама осуђеним хулиганима, показују подаци овог суда достављени „Политици”. У већини случајева су изречене мере у трајању од једне године, али има и неколико двогодишњих.

Закон о прекршајима, подсетимо, предвиђа да ова мера траје од једне до осам година, а њена основна сврха је да отклони могућност да осуђени понови прекршај.

Док грађани и јавност имају утисак да се ова законска одредба не примењује у потпуности, судија Милан Мариновић сматра да се забрана присуствовања спортској приредби примењује у пуној мери, али да је проблем у отежаном начину њеног спровођења.

„Прописивање, као алтернативне уз постојећу, обавезе да се осуђени којем је изречена ова мера јави надлежном полицајцу и обавести га где ће бити у време одржавања утакмице могло би много да допринесе њеном ефикаснијем спровођењу”, мишљења је судија. И, како каже, нада се да ће приликом неке будуће измене закона ово бити узето у обзир.

(Фото И. Веселинов)

У пракси, тренутно, то изгледа овако: учинилац прекршаја, односно кривичног дела, мора да се непосредно пре почетка одржавања утакмице лично јави полицајцу у подручној полицијској управи, односно станици где се у том тренутку затекао. Поред тога, он мора и да борави у њиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе.

Мариновић као позитивно наводи и то да је у предлогу измена закона предвиђена и казна затвора од 30 до 60 дана за непоштовање изречене заштитне мере.

Ова мера се обавезно изриче осуђеном по Кривичном законику Србије за насилничко понашање на спортским приредбама или јавном и она не може бити краћа од једне године нити дужа од пет година. А за њено кршење прописана је новчана или затворска казна до шест месеци.

Забрана присуствовања утакмици

*2015 – 53 мере

*2016 – 54 мере

*2017 – 24 мере

*Првих шест мееци 2018 – 12 мера

Тек че­твр­ти­на пред кри­вич­ним су­дом 

Осим За­ко­на о спре­ча­ва­њу на­си­ља и не­до­лич­ног по­на­ша­ња на спорт­ским при­ред­ба­ма, ху­ли­га­ни се про­це­су­и­ра­ју и по Кри­вич­ном за­ко­ну, чла­ну 344а. Оба ова за­ко­на су стро­жа од ита­ли­јан­ског али и од ен­гле­ског, по­зна­тог по ри­го­ро­зно­сти ко­ја је за­ве­ла ред по­сле тра­ге­ди­је на „Хеј­се­лу” 1985. го­ди­не.

По ита­ли­јан­ском за­ко­ну, ре­ци­мо, за на­си­ље, ту­чу, ло­мље­ње и па­ље­ње ба­кљи про­пи­са­но је до пет го­ди­на за­тво­ра, док срп­ски Кри­вич­ни за­кон пред­ви­ђа ка­зну од три до 12 го­ди­на ро­би­је.

Пре­ма по­да­ци­ма МУП-а Ср­би­је, ко­ји су до­ста­вље­ни „По­ли­ти­ци”, од ја­ну­а­ра 2015. до ок­то­бра ове го­ди­не, по­ли­ци­ја је у Ср­би­ји под­не­ла кри­вич­не при­ја­ве по овом чла­ну про­тив 1.043 осо­бе за укуп­но 646 кри­вич­них де­ла. Ви­ше од 10 од­сто по­чи­ни­ла­ца (122) је­сте ма­ло­лет­но.

За­ни­мљи­во је ме­ђу­тим да Бе­о­град, ка­ко се то до са­да ми­сли­ло, ипак не до­ми­ни­ра по бро­ју учи­ни­ла­ца ових кри­вич­них де­ла. По­да­ци по­ли­ци­је по­ка­зу­ју да су кри­вич­не при­ја­ве под­не­те про­тив 174 учи­ни­о­ца са те­ри­то­ри­је глав­ног гра­да, што је око 16 од­сто од укуп­ног бро­ја. С дру­ге стра­не, ма­ли број бе­о­град­ских ху­ли­га­на за­вр­ши пред су­дом бу­ду­ћи да је оп­ту­же­на тек че­твр­ти­на њих.

Пре­ма по­да­ци­ма Ви­шег јав­ног ту­жи­ла­штва ко­ји су до­ста­вље­ни „По­ли­ти­ци”, од 1. ја­ну­а­ра 2015. за кри­вич­но де­ло на­сил­нич­ко по­на­ша­ње на спорт­ској при­ред­би или јав­ном ску­пу оп­ту­же­но је 45 осо­ба. Ко­ли­ко је њих осу­ђе­но у овом пе­ри­о­ду ни­смо ус­пе­ли да са­зна­мо у бе­о­град­ском Ви­шем су­ду. 

Но­ви пре­кр­ша­ји и од­ред­бе

*За­бра­њен је по­ку­шај уно­ше­ња у спорт­ски обје­кат или ис­ти­ца­ње у ње­му обе­леж­ја ко­ји­ма се вре­ђа­ју на­ци­о­нал­на, ра­сна, вер­ска осе­ћа­ња ко­ји­ма се иза­зи­ва мр­жња или не­тр­пе­љи­вост (пре пред­ло­же­них из­ме­на би­ло је ка­жњи­во са­мо уно­ше­ње у спорт­ски обје­кат).

*За­бра­ње­но је по­се­до­ва­ње пи­ро­тех­ни­ке, пред­ме­та и сред­ста­ва ко­ји­ма мо­же да се угро­зи без­бед­ност у до­ла­ску или од­ла­ску са утак­ми­це. 

*За­бра­ње­но је ма­ски­ра­ње ли­ца у слу­ча­ју на­си­ља.

*За­бра­ње­на је про­да­ја или кон­зу­ми­ра­ње ал­ко­хол­них пи­ћа у спорт­ском објек­ту или на уда­ље­но­сти до јед­ног ки­ло­ме­тра од сре­ди­шње тач­ке те­ре­на у Бе­о­гра­ду, Кра­гу­јев­цу, Ни­шу и Но­вом Са­ду, а у оста­лим ме­сти­ма до 300 ме­та­ра за вре­ме одр­жа­ва­ња утак­ми­це ва­зду­шном ли­ни­јом.

*За­бра­њен је на­пад на уче­сни­ке утак­ми­це или уче­ство­ва­ње у ту­чи.

*Ми­ли­он до два ми­ли­о­на ди­на­ра пла­ти­ће ор­га­ни­за­тор ако не ан­га­жу­је ре­дар­ску слу­жбу, не обез­бе­ди во­ђе­ње еви­ден­ци­ја о про­да­ји ула­зни­ца за МУП.

*За­твор од три­де­сет до 60 да­на, или нов­ча­на ка­зна од 50 до 150.000 ди­на­ра, пред­ви­ђе­на је за фи­зич­ки на­пад на уче­сни­ке, уни­шта­ва­ње имо­ви­не, по­се­до­ва­ње пи­ро­тех­ни­ке, ма­ски­ра­ње при­ли­ком на­си­ља.

*Ор­га­ни­за­тор мо­ра да отво­ри ка­пи­је нај­ка­сни­је два са­та пре по­чет­ка утак­ми­це, а при­ли­ком ор­га­ни­за­ци­је оста­лих ма­ни­фе­ста­ци­ја – сат вре­ме­на ра­ни­је.

*Ор­га­ни­за­тор мо­ра да ан­га­жу­је при­ват­но обез­бе­ђе­ње за одр­жа­ва­ње ре­да на ме­ђу­на­род­ним, при­ред­ба­ма по­ве­ћа­ног ри­зи­ка као и до­га­ђа­ји­ма нај­ви­шег ран­га на­ци­о­нал­них екип­них спорт­ских так­ми­че­ња.

*Клу­бо­ви ће мо­ра­ти да до­ста­ве по­ли­ци­ји име, пре­зи­ме и ЈМБГ сва­ког на­ви­ја­ча ко­ји ку­пи ула­зни­цу, а је­дан на­ви­јач мо­же да ку­пи нај­ви­ше че­ти­ри кар­те.

*По­ли­ци­ја ће, а не ре­дар­ска слу­жба, спре­ча­ва­ти улаз на ста­ди­он (спорт­ски обје­кат) ху­ли­га­ну ко­ме је из­ре­че­на ме­ра за­бра­не при­су­ство­ва­ња спорт­ским при­ред­ба­ма.