Телефонитис

Мештани једног села код Алексинца наравно да нису чули за „телефонитис”. Нису криви за то, јер нису једини. А не може ни да их задеси та болест, барем за сада. Из простог разлога – немају телефоне. Ништа зато, они су организовали протестни скуп због тога што атар њиховог села није покривен репетитором мобилне телефоније. То што немају водовод, амбуланту, библиотеку... мање им је битно од репетитора. Желе људи да на ушима држе те мале справе и тако брже сазнају сеоске трачеве, кретање оваца по ливадама али и ко је коме дошао ил’ није дошао на славу! Кад немају фиксне, хтели би макар ове покретне телефоне. То више није мода, рекли су на скупу, то је потреба. Њих нико није обавестио, а и мало је познато, да су стручњаци Светске здравствене организације већ наумили да региструју нову болест под називом „телефонитис”. Нема везе с менталним мегаапетитом за вишесатним ћаскањем, а ни с психијатријом, већ с кожним обољењем гљивичног типа. Дакле, перманентно вишесатно притискање ове мале направе на ушну шкољку уз кожу главе доводи до знојења чиме се ствара погодно тле за развој бактерија и гљивица које стварају хронични болни екцем. А онда? Нема телефонирања све док се опака болест не победи или има телефонирања, али болног.

А сваки други становник планете поседује мобилни телефон.

Број корисника мобилне телефоније у свету у априлу први пут је премашио три милијарде. И то само после четири године откад се похвалио рекордом од једне милијарде. И само две године после пробијања границе од две милијарде. Прва мобилна мрежа почела је с радом пре 17 година, а данас послује више од 700 мобилних оператера у 218 држава и покрајина. Број корисника расте брзином од 15 нових корисника у секунди, то јест 1,3 милиона на дан.

Највише корисника мобилне телефоније има у Кини – 509 милиона, а сваког месеца прикључи им се седам милиона нових. Следе Индија (193 милиона и шест милиона нових корисника месечно) и Русија са 178 милиона. По броју становника у односу на број мобилних примат држи Црна Гора – три комада по човеку. Статистички, ако се деси да један Црногорац нема случајно мобилни, то одмах значи да онај други има шест на броју.

Дакле, мобиломанија се шири брже од пустињског ветра и преријског пожара. Готово смо и заборавили оно време када су мужеви купујући мобилни телефон својим женама на поклон, веровали да су се оне скрасиле код куће. Јер, увек кад их позову, оне су ту, јаве се!

Расправе о томе да ли од мобилних има више штете него користи или више користи него штете, већ су пресахле. Бројке демантују скептике. Мобилним се решавају и љубавни проблеми, јер стидљиви, заљубљени младићи и девојке много су одлучнији и храбрији када треба преко телефона да изразе своје емоције и идеје него у ситуацији лицем у лице.. Труднице добијају савете СМС-ом, изгубљени планинари лакше дозивају помоћ, тако да некакав банални „телефонитис” не би требало да ове наше из околине Алексинца одврати од наума. Дајте им репетитор. А после може и дом здравља.