Низ грешака француског протокола

Протокол француске владе, који је одређивао где ће седети високи гости пред Тријумфалном капијом, имао је низ промашаја, недозвољених за једну озбиљну земљу. У париском замешатељству, најгоре је – многи мисле, очекивано – прошла Србија, којој је историја признала огроман допринос победи савезника, плаћен губитком 1,3 милиона становника. Њен председник добио је столицу далеко од места на којем су седели лидери осталих земаља најзаслужнијих за победу у Великом рату. Близу домаћина Макрона, Путина и Трампа где је, „по земаљској и небеској правди и истини”, требало да се нађе Вучић, „посађен” је Хашим Тачи, лидер Косова, земље непостојеће у време Првог светског рата и, за Уједињене нације, непостојеће и данас.

Тешко је, заиста тешко, веровати амбасадору Мондолонију, и зато што је боље место од Вучићевог имала и Колинда Грабар Китаровић, данас председница земље која је у Првом светском рату била покрајина у саставу Аустроугарске, која је 1918. године положила оружје пред ешалонима победника у којима су високо биле дигнуте ратне заставе и мале и тешко рањене Србије.

На закључак да овај ружни низ гафова француског протокола није био случајан упућује и качење заставе самопроглашеног Косова у Цркви Нотр Дам, поред знамења 20 држава учесница Првог светског рата, а други гаф је угуравање Хашима Тачија, лица са потерница, у први план на Мировном форуму, одржаном одмах после прославе у Паризу.

Председник Србије је, уз нескривен гнев, издржао париско понижење, а онда и јавно прихватио извињење одаслато од амбасадора Мондолонија. Вучићев народ, ти поносни Срби, не показују толику великодушност и жале, искрено жале што је Француска, некадашњи ратни савезник, још једном показала да су јој неки други пречи и важнији од Срба који су, на истој страни са Французима гинули у оба највећа рата минулог века.

Можда је скори долазак француског председника Емануела Макрона у Београд права прилика да се Срби умире и ова најновија ружна епизода у српско-француским односима избрише. Пошто је Вучић Макрону, у складу са традицијом српског народа, обећао топлу добродошлицу, постаје занимљиво шта ће Макрон поручити Србији, кад му понуди хлеб и со. Било би лепо, баш би било лепо, да пред Спомеником захвалности Француској на Калемегдану учини и каже нешто чиме би подсетио на Вилија Бранта! И да тако демантује све бројније Србе који говоре да је то споменик пријатељској Француској које више нема.

Јово Вуковић, Нови Београд