У потрази за америчким студентским сном

Луде журке, догодовштине неког братства или сестринства, пуно спорта и не превише факултетских обавеза... Овакве сцене из холивудских филмова, који се годинама врте на нашим каналима, често наводе на закључак да је студирање у САД прилично лако и забавно. Како је, на пример, својевремено приказано у филму „Правна плавуша”.

Забава и лакоћа студирања на америчким колеџима нису немогући, али за разлику од сцена из света седме уметности, у реалности је за тако нешто потребно знатно више труда и ентузијазма. Којим све путевима српски школарци и високошколаци треба да пређу како би скокнули „преко баре” и остварили амерички студентски сан откривало се на Сајму студената америчких колеџа у Дому омладине. У сали „Американа” су стали сви делови Америке – источна и западна обала, југ и север САД, односно око 35 универзитета и колеџа из свих делова ове земље. Њих је на сајму окупио Међународни академски центар.

Млади и њихови родитељи тискали су се за штандовима како би сазнали које програме нуде амерички колеџи на основним и постдипломским студијама, какав је живот у кампусима, али и како може да се финансира узбудљива студентска авантура у САД... Стрпљиво су чекали свој ред како би пре свега попричали са садашњим или свршеним академцима из Србије, студентима који су кроз америчку студентску причу већ прошли.

– Младе који желе да студирају у Америци највише занима које врсте финансијске помоћи постоје и колико је факултет у складу с оним што они желе да студирају. Занима их и какав је однос између професора и студента. Указујемо им да је, када се тамо оде, препоручљиво да се нађе неки посао. То су углавном послови који се раде неколико сати дневно и који могу да се уклапају с факултетским обавезама – наводи бивша америчка студенткиња Јелена Каплановић, која је на колеџу Гринвел завршила социологију.

– Наравно, и ја сам имала недоумице пре одласка. Размишљала сам о томе што ћу са 18 година бити далеко од породице, што морам да нађем неки посао, што је то другачији систем образовања од нашег. Али, велику помоћ, и техничку и емотивну, у току припреме за одлазак добила сам добила у Међународном академском центру – додаје Јелена.

Да су искуства старијих колега убедила млађе да што пре крену у припрему за одлазак на америчке колеџе потврдили су Павле Шаренац и Владимир Алексић, шеснаестогодишњаци из Треће београдске гимназије.

– Свидело ми се што у САД нуде доста спортских стипендија и што у току студија истовремено могу да се бавим спортом, да студирам, али и да имам и друге активности. Чини ми се да је предност њиховог система и што академце не терају одмах да се одлучи за одређени студијски програм него уз тај главни, постоји и неколико додатних у којима можеш да се опробаш и да их усавршаваш – каже Павле. Сличног става је и његов друг Владимир.

– И мени се највише допада та флексибилност коју имају. То ми одговара јер бих ја уписао нешто што се тиче економије, бизниса и маркетинга – додаје Владимир, напомињући да је свестан да га чека напорна припрема за тестове.

Ни бивши амерички академци из Србије не споре да је процес припреме за одлазак тежак, али истичу да је истовремено и интересантан и изазован.

– Занимљиво је проћи само кроз припрему за њихове факултете јер те то наведе да размислиш шта заиста желиш у животу – оцењује Јелена Каплановић.