Боље бити директор него премијер

Пред коалиционим партнерима у новој влади Србије је колико сладак, толико и тежак део посла - подела руководећих места у јавним предузећима. Разговори су званично почели пре три дана, а шта је ко успео да "избоксује" у подели колача знаће се врло брзо. Како је већ раније најављено коалициони споразум у коме ће, поред осталог, детаљно бити наведено шта је коме од јавних предузећа припало требало би да буде потписан у току септембра.

Председник Г 17 плус Млађан Динкић поновио је прекјуче став ове партије да би на места директора јавних предузећа кадрови требало да се бирају на конкурсу, а ако се са тим не сложе ДС и ДСС, онда се морају поштовати изборни резултати, односно "јасно је да три предлога даје ДС, два ДСС и један Г 17 плус".

Имајући у виду чињеницу да су зараде руководства јавних предузећа и по више десетина пута веће од примања највећег броја запослених у Србији, прилику да добро заради добиће гарнитура пробраних партијских кадрова.

Судећи по досадашњем искуству и у њихове џепове ће се тешко завирити, као што је то случај и са још увек актуелним менаџментом српских јавних предузећа.

Наш лист је недавно, користећи само информацију коју је дао министар Велимир Илић, писао да директор Агенције за контролу летења Никола Станков има плату од 16.000 евра, односно 1,3 милиона динара. Из Агенције су, међутим, демантовали да њихов директор толико зарађује. Они тврде да је његова месечна плата 401.890 динара.

Новинарски извор о висини примања генералног директора Аеродрома "Никола Тесла" поново је био министар Илић. Према његовој незваничној информацији Небојша Недељковић је себи повећао плату са 395.000 на 700.000 динара. Према званичним подацима, Миодраг Миловановић, председник УО ове фирме, има плату од 181.636,62 динара.

Када су новинари својевремено питали Недељковића чиме заслужује плату од 395.000 динара он је у своју одбрану рекао: "Према светским стандардима, менаџмент сноси 80 одсто одговорности за рад компаније, па је, онда, нормално, да у тој сразмери буду и зараде. Уосталом, зашто сви морамо да будемо сиромашни. То је чиста демагогија. Ако неки генерални директор управља предузећем које зарађује милионе евра, зашто би морао да има плату од 40.000 динара?".

НИС више није јавно предузеће него акционарско друштво па се до тога колике су зараде директора и председника Управног одбора НИС-а може доћи само незванично. А према тим сазнањима председник УО Жељко Поповић месечно добија 10 бруто просечних зарада у републици или око 565.000 динара (7.000 евра) док је плата извршног директора НИС-Петрола Срђана Бошњаковића нижа за 20 одсто и по тој рачуници износи око 450.000 динара.

Месечна зарада генералног директора "Јат ервејза", по одлуци Управног одбора, износи пет просечних плата у овој фирми (из претходног месеца), односно око 285.000 динара.

Плата руководства у "Телекому Србија" креће се од 72.000 до 220.000 динара, а плата првог човека Драшка Петровића је 160.000 динара. Председник УО ове компаније Милан Божић добија месечну нaкнаду од 201.000 динара.

У предузећу "Железнице Србије" кажу да њихов директор добија месечно 119.000 динара, а председник УО Павле Поповић, месечно донесе кући 102.000 динара.

Челни људи Јавног предузећа "Транснафта", директор Небојша Лемајић и председник УО Дејан Микавица приме око 300.000 динара. Милош Миланковић, директор "Србијагаса", и Светислав Крстић, председник УО, добијају око шест просечних зарада својих запослених, односно око 232.000 динара.

У Јавном предузећу "ПТТ саобраћај Србије" директор Драган Ковачевић добија 168.722 динара, а председник УО Милашин Милановић 131.942 динара.

Ако би се оствариле најаве да ће плате у јавним предузећима бити замрзнуте, челни људи ових фирми немају разлога за бригу. Примања су им таква да су већ почела да боду очи и неким члановима владе. Министар Велимир Илић је јуче поново подсетио да су поједини од њих боље плаћени него сви министри у влади. Примера ради, председник Борис Тадић добија месечно 132.000 динара, премијер Војислав Коштуница 116.000, а председник Народне скупштине Србије Оливер Дулић 106.000 динара.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић каже да није проблем само у висини њихових зарада већ у томе колико је рада иза таквих примања.

На питање да ли је необично то што неки имају веће плате од првих људи у држави Ненадић каже да зависи шта раде.

"Нека предузећа су на тржишту, а не само на буџету и некада има резона да се успешним менаџерима да плата која је конкурентска оној коју би могли да остваре у некој приватној фирми. То би требало да процени неко ко има увида у посао који раде, који су им резултати и одговорности", објашњава Ненадић.

Он, међутим, истиче да је занимљивије питање од њихових плата како троше приходе фирми којима управљају, колико улажу на рекламирање, нарочито монополисти и која је сврха њиховог рекламирања.

"Ту одлази велики новац и том питању требало би посветити пажњу. Тек када буде основана државна ревизорска институција она ће моћи да се бави контролом трошења прихода", каже Ненадић.