Тајне Лепенског вира

Поводом 10. маја, Дана Народног музеја у Београду, вечерас ће у 20 часова у просторијама Народне банке Србије (Немањина 17) бити отворена изложба „Тајна Лепенског вира” ауторке Љубинке Бабовић музејског саветника и кустоса збирке Лепенски вир, као и дугогодишње сараднице Драгослава Срејовића на ископавањима овог локалитета. Ово је трећа студијска изложба од 1965. године, када је откривен Лепенски вир (последња је била 1983), а будући да је стална археолошка поставка Народног музеја затворена за јавност 1999. године, посетиоци ће имати јединствену прилику да до децембра ове године виде најинтересантнији део налаза са једног од најзначајнијих праисторијских (мезолитских) локалитета Европе.

На изложби ће говорити Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије, Војислав Брајовић, министар културе Србије, Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја, а изложбу ће отворити академик Никола Тасић.

Ископавања археолошког локалитета Лепенски вир, смештеног на ниској дунавској тераси, вршена су између 1965. и 1971. године у оквиру великих заштитних истраживања повезаних са изградњом хидроелектране Ђердап. Руководилац овог пројекта био је академик Драгослав Срејовић. На локалитету је, испод насеља првих земљорадника и сточара (5300–4800 године пре н. е.) констатовано седам, сукцесивно подизаних, насеља из мезолитског периода. Ова насеља карактеришу многобројне плански подизане грађевине, гробови који указују на посебне погребне ритуале, обиље алатки израђених од камена, кости и рога, разноврстан накит, плочице са урезаним знацима и монументалне скулптуре израђене од облутака. Археолошка истраживања су показала да је Лепенски вир центар једне од најкомплекснијих и најинтригантнијих праисторијских култура (7000–6000 година пре н. е., односно 6800–5400). Након завршетка археолошких ископавања, архитектонски објекти откривени на локалитету Лепенски вир су, због акумулационог језера, релоцирани 100 метара северозападно, на 30 метара вишу коту. У непосредној близини је подигнут Музеј „Лепенски вир”, у којем је данас могуће видети део покретног археолошког материјала, пронађеног током систематских археолошких ископавања.

– Откриће културе Лепенског вира било је сензационално због особености трапезоидних архитектонских објеката, комплексности и јединствености жртвеника, ватришта, скулптура. На основу многобројних археолошких налаза могуће је наслутити да су кључну улогу у складном функционисању ове праисторијске заједнице имале религијска пракса и за њу везана уметност. Лепенски вир је комплетан град посвећен свештеном храму, а све главе у Лепенском виру су представе Бога сунца (Хронос), у свим обличјима у којима се он виђа, каже Љубинка Бабовић.

Ауторка подсећа и на налазе антропоморфних скулптура које телом указују на полну подељеност живог света. Мушке скулптуре су риболике (Сирена, Праотац и Данубиус), а женски принцип је идентификован у пчели (Прародитељка и Водена вила). Једина скулптура на Лепенском виру у чистом обличју човека, у статусу фетуса, јесте скулптура Адам.

Монументалне камене скулптуре, из генерације у генерацију постављане уз кућна огњишта, биле су за све чланове заједнице највеће светиње које су они поштовали, а које су им откривале истине о свету и одређивале понашање у свакодневном, профаном животу. Посетиоци ће свакога дана, осим понедељка, од 10 часова ујутру до 22 часа имати прилику да виде оригиналне скулптуре и предмете из Лепенског вира, видео-запис који сведочи о радовима на овом локалитету, као и неколико реплика прилагођених особама са инвалидитетом.