Tajne Lepenskog vira

Povodom 10. maja, Dana Narodnog muzeja u Beogradu, večeras će u 20 časova u prostorijama Narodne banke Srbije (Nemanjina 17) biti otvorena izložba „Tajna Lepenskog vira” autorke Ljubinke Babović muzejskog savetnika i kustosa zbirke Lepenski vir, kao i dugogodišnje saradnice Dragoslava Srejovića na iskopavanjima ovog lokaliteta. Ovo je treća studijska izložba od 1965. godine, kada je otkriven Lepenski vir (poslednja je bila 1983), a budući da je stalna arheološka postavka Narodnog muzeja zatvorena za javnost 1999. godine, posetioci će imati jedinstvenu priliku da do decembra ove godine vide najinteresantniji deo nalaza sa jednog od najznačajnijih praistorijskih (mezolitskih) lokaliteta Evrope.

Na izložbi će govoriti Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, Vojislav Brajović, ministar kulture Srbije, Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, a izložbu će otvoriti akademik Nikola Tasić.

Iskopavanja arheološkog lokaliteta Lepenski vir, smeštenog na niskoj dunavskoj terasi, vršena su između 1965. i 1971. godine u okviru velikih zaštitnih istraživanja povezanih sa izgradnjom hidroelektrane Đerdap. Rukovodilac ovog projekta bio je akademik Dragoslav Srejović. Na lokalitetu je, ispod naselja prvih zemljoradnika i stočara (5300–4800 godine pre n. e.) konstatovano sedam, sukcesivno podizanih, naselja iz mezolitskog perioda. Ova naselja karakterišu mnogobrojne planski podizane građevine, grobovi koji ukazuju na posebne pogrebne rituale, obilje alatki izrađenih od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, pločice sa urezanim znacima i monumentalne skulpture izrađene od oblutaka. Arheološka istraživanja su pokazala da je Lepenski vir centar jedne od najkompleksnijih i najintrigantnijih praistorijskih kultura (7000–6000 godina pre n. e., odnosno 6800–5400). Nakon završetka arheoloških iskopavanja, arhitektonski objekti otkriveni na lokalitetu Lepenski vir su, zbog akumulacionog jezera, relocirani 100 metara severozapadno, na 30 metara višu kotu. U neposrednoj blizini je podignut Muzej „Lepenski vir”, u kojem je danas moguće videti deo pokretnog arheološkog materijala, pronađenog tokom sistematskih arheoloških iskopavanja.

– Otkriće kulture Lepenskog vira bilo je senzacionalno zbog osobenosti trapezoidnih arhitektonskih objekata, kompleksnosti i jedinstvenosti žrtvenika, vatrišta, skulptura. Na osnovu mnogobrojnih arheoloških nalaza moguće je naslutiti da su ključnu ulogu u skladnom funkcionisanju ove praistorijske zajednice imale religijska praksa i za nju vezana umetnost. Lepenski vir je kompletan grad posvećen sveštenom hramu, a sve glave u Lepenskom viru su predstave Boga sunca (Hronos), u svim obličjima u kojima se on viđa, kaže Ljubinka Babović.

Autorka podseća i na nalaze antropomorfnih skulptura koje telom ukazuju na polnu podeljenost živog sveta. Muške skulpture su ribolike (Sirena, Praotac i Danubius), a ženski princip je identifikovan u pčeli (Praroditeljka i Vodena vila). Jedina skulptura na Lepenskom viru u čistom obličju čoveka, u statusu fetusa, jeste skulptura Adam.

Monumentalne kamene skulpture, iz generacije u generaciju postavljane uz kućna ognjišta, bile su za sve članove zajednice najveće svetinje koje su oni poštovali, a koje su im otkrivale istine o svetu i određivale ponašanje u svakodnevnom, profanom životu. Posetioci će svakoga dana, osim ponedeljka, od 10 časova ujutru do 22 časa imati priliku da vide originalne skulpture i predmete iz Lepenskog vira, video-zapis koji svedoči o radovima na ovom lokalitetu, kao i nekoliko replika prilagođenih osobama sa invaliditetom.