Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оперска лирика уз електричне гитаре

Пројекат „Рок опера” публици представља двадесетак легендарних рок нумера у класичном руху
Оперска лирика уз електричне гитаре
Са једног од извођења „Рок опере” (Фото: Емир Мемедовски)

Више од 120 музичара на сцени и антологијски рок хитови у сасвим другачијем руху адути су јединственог музичког догађаја који ће у Београду премијерно бити изведен сутра. „Рок опера” ће публици у Центру „Сава” представити „тандем” Хора и Оркестра Опере Српског народног позоришта и Новосадски биг бенд у музичким аранжманима који још нису представљени на овим просторима. Овај пројекат, иза кога стоји  диригент и аранжер Федор Вртачник, доказ је да је сасвим могуће спојити два, по многима, потпуно различита правца – рокенрол и оперу.

– Класични жанр оперске музике напао је готово све аспекте популарне културе. Али, једна важна сфера популарне културе, рок музика, остала је релативно имуна на оперски утицај. Зато смо одлучили да мало експериментишемо и експеримент је успео – оцењује Вртачник, додајући да је најважније да су у оркестру високопрофесионални музичари са искуством у различитим музичким стиловима:

– Постоје само две врсте музике: добра и лоша, а рок и класика су у суштини исто, осмина или шеснаестина ноте је иста у свакој врсти музике.

Репертоар чине хитови група „Лед цепелин”, „Дип парпл”, „Битлси”, „Пинк флојд”, „Ван Хејлен”, „Дорс”, Тине Тарнер, а Вртачник истиче да је највећи изазов за прилагођавање хору и оркестру представљала чувена песма групе „Квин”– „Боемска рапсодија”:

– Настанак ове нумере и данас представља мистерију. Ово рапсодично дело је са низом врло контрасних расположења, боја и карактера. Комплексно је, састављено из шест различитих ставова са две потпуно различите секције: оперске и рок секције. Овај формат са наглим променама у стилу, темпу и тону необичан је за рок музику – прича Вртачник и с поносом помиње да је овај програм већ чула публика у Новом Саду, Зрењанину, на Палићу, и у Црној Гори, уз изванредне реакције.

Уз ансамбле публици ће се представити и изузетни вокални и инструментални солисти, а међу њима је и италијански певач Матија Заната који за „Политику” каже да иако „Рок опера”, на први поглед, делује као неусклађен концепт, одушевљење публике након овог несвакидашњег подухвата сведочи другачије:

– Комбинација акустичних и класичних инструмената, попут бубњева, бас-гитаре, синтисајзера и електричних гитара, који су врло зналачки хармонизовани, искомбиновани и аранжирани, ствара складну унију звукова који се спајају у готово савршену брачну заједницу. То мало чудо добија савршен израз – прича италијански певач чији је отац Дино Заната оперски тенор и диригент. Заната, који је дипломирао клавир на Конзерваторијуму „Бенедето Марчело” у Венецији, а у Риму завршио специјализацију у области примењених технологија и постао дизајнер звука, на концерту ће се „позабавити” песмама групе „Квин” чији је велики поштовалац:

– Управо у музици ове групе често, ако не и увек, наилазимо на савршен пример тога како оперска лирика и класична музика могу на перфектан начин да нађу место у рок музици. Није случајно што ћу извести две нумере групе „Квин”: „Somebody to Love” и „We are the Champions”, у дуету. Морам да подсетим да је Фреди Меркјури био рок певач који је учио и оперско певање и у томе био веома успешан што је утицало на његово стваралаштво како као композитора, тако и као певача. Осим песама групе „Квин”, извешћу и суптилну баладу „Angles” Робија Вилијамса. Овај пројекат ме јако инспирише. Није свакодневна прилика да вам се 120 врхунских музичара нађе на располагању како би осигурали пратњу на сцени на највишем нивоу. За мене је то заиста посебна част, али и стимуланс да дам најбоље од себе и да покушам да превазиђем досадашње уметничке и интерпретацијске границе. Једва чекам да отпевам прве ноте зато што ће то бити моменат када ће се све преобразити, тензија ће нестати и коначно ћу моћи да се искажем у ономе што најбоље знам да радим, да певам – истиче на крају Заната, који је, осим у родној Италији, наступао у Бразилу, Француској, Швајцарској, Шпанији, Белгији, Парагвају, али коме су најдражи наступи широм Србије, земље у коју га је љубав „натерала” да се настани.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.