„Проветравање” ума и тела

Прва асоцијација на Алмодоваров филмски хит „Високе потпетице” за многе је и данас, 27 година касније, песма „Piensa en mi” коју изводи Луз Касал. Шпанска певачица, која је управо захваљујући маестралном извођењу ове нумере стекла европску, али и светску славу, после две године и наступа на „Гитар арт” фестивалу поклониће се поново београдској публици. На концерту у Центру „Сава” вечерас у 20.30 сати, једна од најпознатијих шпанских певачица, представиће нови програм, али и спектакуларни дизајн сцене, који дочарава нови албум, конципиран у форми емоционалног дневника.

Кантауторка и певачица, која је у досадашњој каријери објавила 14 албума са тиражом од више од пет милиона примерака, уочи новог наступа у Београду у разговору за „Политику” присећа се претходног, називајући га врло емотивним. Каже да је осетила велику повезаност са публиком и нада се да ће сада веза њених музичара, ње и публике бити још интензивнија.

Луз Касал је недавно објавила нови албум „Que corra el aire” (Пусти да протиче ваздух), чији наслов, како сама каже,  истиче тежњу за „проветравањем” ума и тела, јер нас велики број спољних стимуланса спречава да се посветимо себи. Албум сачињен од обрада песама славне европске певачице Далиде Касалова је снимила прошле године. Певачицу, рођену у Каиру, у италијанској породици, која је провела свој живот у Француској, где га је и трагично окончала, Луз назива музичким пиониром:

– Зато је и служила као пример за бројне певачице које су се посветиле популарној музици. Снимила је више од хиљаду песама и то на седам различитих језика, што је реткост. Желела сам да јој, снимањем једног албума, одам почаст.

Име шпанске певачице често се везује за филмове различитих синеаста, од Педра Алмодовара до Алехандра Аменабара. И прославила се захваљујући Алмодоваровим „Високим потпетицама”, односно песмама „Un ano de amor” и „Piensa en mi”, из овог остварења, а памти се и по нумери „Negra sombra” из Аменабаровог филма овенчаног Оскаром „Море у нама”.

– Стварање две песме за филм „Високе потпетице” означило је огроман успех, и то интернационалан у мојој каријери – прича Луз, која је пре неколико година „обојила” и саундтрек за српски филм „Монтевидео, видимо се”, отпевавши две песме – „Madrugadas” и „Al viento”.

– Рад на филму „Монтевидео” даривао ми је много тога. Добила сам шансу да радим са словеначким музичарем Мањификом, затим да снимам песме са српским музичарима, и најзад добила сам прилику да упознам вашу земљу – каже.

Два пута се борила са раком дојке и отворено о томе причала. Луз, која себе назива интуитивном особом, истиче да јој је музика била „главни ослонац” током тих битака:

– Сваку „епизоду” рака лакше сам поднела стварајући албуме „Toxic Life” и „The Passion”. Најтежа ствар за мене у тим периодима била је што сам се у свакодневним аспектима живота осећала зависном од некога. Време је ограничено, кратко и уз здравље најдрагоценија ствар у нашим животима. Чак и једна од нових песама „Days Borrowed” почиње стиховима: „Ми смо овде само у пролазу…”.
Недавно је добила још једно признање у Шпанији – Златну награду, а током протеклих година овенчана је бројним другим, од Гоје, преко Латин Гремија, до француског Ордена уметности и књижевности и кључева града Париза и Мадрида.

– Награде видим као неку врсту кондензованог аплауза, као израз наклоности и признања. Знате, никада нисам желела да прва асоцијација на мене буде то што сам жена, и да то утиче на мој статус у музици. Било ми је важно да слушају мој глас и стихове пре него што примете мој физички изглед и зато дуго времена нисам желела да носим сукње на сцени. Тада је било само неколико нас жена које смо решиле да се посветимо музичким жанровима, какви су рок и поп, где је физички изглед врло битан – наглашава Луз, која је у Шпанији, у свом родном селу Боиморто покренула културну манифестацију „Фестивал светла”.

У музици је готово четири деценије. После толико времена циљ јој је да, како каже, пева и компонује само оно што је помера:

– Инспирацију да певам, али и да компонујем налазим у свакодневном животу. Како у свом животу, тако и у ономе што видим, чујем или прочитам о другима. Док год ме занима све оно што ме окружује и док год ту осећајност могу да изразим, све ће бити добро!