„Српска фабрика стакла” ипак није у стечају

Крагујевац – Пошто је „Вексилум Балкан” повукао предлог о покретању стечајног поступка у „Српској фабрици стакла”, Привредни суд у Крагујевцу, на рочишту 23. новембра, није имао тежак задатак и могао је само да констатује да се параћинска фабрика враћа у стање у коме је била пре априла прошле године, када је поменута чачанска фирма, због наводно ненамирених потраживања, први пут затражила отварање стечаја у „Стаклари”.

На другом поверилачком рочишту, одржаном 30. маја прошле године, заступници чачанске фирме „Вексилум Балкан” тражили су отварање стечајног поступка због наводног дуга „Стакларе” од најмање 40,3 милиона евра. Иако је председник Привредног суда у Крагујевцу, Бранислав Јововић, тада одбацио тај захтев, са образложењем да није уверен у истинитост тврдњи заступника фирме „Вексилум Балкан”, стечај у „Стаклари” је касније, ипак, покренут. Та одлука је донета 20. септембра 2017. године.

Иако је Апелациони привредни суд у Београду поништио одлуку о покретању стечаја и уважио аргументацију заступника „Стакларе”, враћајући предмет Привредном суду у Крагујевцу, дугогодишња агонија око 800 радника ове параћинске фабрике достигла је кулминацију, будући да су сви добили решења о раскиду уговора о раду. Касније је већина њих враћена на посао, са уговорима о раду на одређено време, али је око 230 радника, који су фабрику напустили без отпремнина, поднело тужбе.

На рочишту у крагујевачком Привредном суду, одржаном 30. маја 2017. године, заступници „Стакларе” су тврдили да ова фабрика ништа не дугује фирми која је затражила отварање стечаја, те да због те чињенице фирма „Вексилум Балкан” и не може имати статус повериоца. Заступници „Стакларе” су тада навели да ова параћинска фабрика има обавезе само према предузећу „Глас индустри” из Софије, чији су заступници на поменутом рочишту саопштили да задржавају право на своја потраживања.

Осим што се судија у поступку, председник Привредник суда у Крагујевцу Бранислав Јововић, суочио са различитим доказима о висини обавеза „Стакларе”, будући да су учесници у поступку баратали сумама од 40,3 до 55,6 милиона евра, проблем је био и у томе што се није могло прецизно утврдити каква је власничка структура параћинске фабрике.

Наиме, „Вексилум Балкан” из Чачка је ћерка фирме „Вексилум СБ” из Беча, а за фирму „Глас индустри” из Софије, која се у међувремену и сама суочила са стечајем, везивало се име бугарског бизнисмена Цветана Василева за којим је, како су писали неки медији, подигнута Интерполова потерница. Такође, за случај параћинске фабрике били су заинтересовани и неки наши политичари, али и представници фирме „ЦПР импекс” која је, наводно, хтела да преузме 56 одсто капитала „Српске фабрике стакла”.

Осим што је предочено да су највећи повериоци „Стакларе” домаћа јавна предузећа ЕПС и „Србијагас”, на суду је утврђена и чињеница која говори да се параћинска фабрика, после једне деценије највероватније смишљеног урушавања, суочава и са катастрофалном финансијском ситуацијом. Наиме, укупне обавезе „Стакларе” су око 93 милиона евра и скоро трипут су веће од целокупног капитала фабрике, који је процењен на око 35 милиона евра.