Златиборски „круг двојке”

Гостиље на Златибору – За златиборски „круг двојке” чули су они који су дубље зашли у недра ове планине. Ту се нижу прелепа села: Рудине, Сирогојно, Трнава, Гостиље, Љубиш, сва на кружном путу од туристичког средишта Златибора. Села у којима постоји и музеј и галерија, водопад и рибњак, а свуда мириси четинара, царство зеленила и куће за одмор туриста. Права места за предах од ритма сувише урбанизованог центра планине.

Невелико Гостиље угнездило се између брда, на око пола тог кружног пута од средишта Златибора. У њему је близу 200 домаћинстава, у кућама 70 категорисаних лежајева за туристе. Около су шуме у којима се помешало листопадно и четинарско дрвеће, ливаде, стазе за шетњу, терени за лов, старе брвнаре, воденица поточара.

(/slika2)У близини рибњак пастрмке, а коју стотину метара од центра села, на малом сеоском водотоку који зову Гостиљска река, слика за уживање – водопад висок око 22 метра, највиши у овом делу Србије, којим се речица бучно стропоштава ка уливу у реку Катушницу, на којој има и погодних места за купање, а крај водопада је и ресторан. Однедавно, село има и једну фабрику. Опет је о води реч, овог пута оној флашираној. Фирма „Симекс” је овде отворила пунионицу „златибор воде”. Посао у фабрици, као и на рибњацима и у мотелу у оближњем Љубишу (такође „Симексова” инвестиција), добило је стотинак радника. Прилика је то за Гостиље и читав крај да се тргну и напредују. Да поред туризма, стоке, шљива и малина још у нечему имају шансу.

– Урађено је овде у последње време и прилично послова на електромрежи, водоводима, путевима. Јесте да имамо фабрику воде, али има и још безводних делова села, или су им изворишта неуређена. Зато, припремамо прикључивање на водовод са извора Змајевац, који је напојио Сирогојно, па градњу цркве у Гостиљу и низ других послова. Ових дана је почело асфалтирање регионалног пута Ужице – Кокин Брод на делу који пролази кроз наше село, што се одавно чекало. У пословима имамо и подршку општине Чајетина – каже за „Политику” председник месне заједнице Гостиље Љубиша Тодосијевић.

Однедавно, за овај део Златибора, првенствено за ливаде подно врха Чигота, распитују се и они који и иначе купују плацеве широм најлепше српске планине. По цени од 40 до 50 евра по ару, долазе до већих парцела, са надом да ће и ова забаченија подручја можда некад бити занимљива за масовни туризам.

Међутим, друга страна приче о Гостиљу није тако охрабрујућа. Овде преовлађују старачка домаћинства, а неожењених момака има више од тридесет, каже нам Рако Петровић, шеф месне канцеларије у селу. Четвороразредну школу похађају само два ђака. Девојака за удају је мало: неке кад оду у школе не враћају се у село, друге чим се задевојче пут одведе у туристички центар Златибора или у Ужице. Момци остају на породичном огњишту да се не угаси и – сањају о женидби.

– Мало се деце рађа. У последњих десетак година у овој месној канцеларији убележио сам само четири венчања. За то време, умире и по 15 или 20 Гостиљаца годишње. Село стари и нестаје – вели Рако Петровић.

У сеоској кафани тек понеки гост, углавном млађи људи. „Напишите да држава мало мисли о селу, слабо помаже младима”, каже нам 23-годишњи Мирослав Туцовић, па образлаже:

– Истина, откад је „Златибор вода” отворена, сваки радно способан добио је прилику да се запосли. Али, није само посао важан. Ваљало би неке садржаје у селу осмислити, нешто занимљиво понудити да би млади остали. Ево, ни вашара више нема. А знате како кажу: кад се у селу изгуби вашар, значи да је оно умрло.

Тако се у овом златиборском селу преплићу напредак и уздаси. А слика остарелих домаћинстава, нежења по кафанама, све ређег дечјег плача и празних школа, присутна је у скоро сваком планинском селу овог краја. С тим што многа од њих немају ни фабрику, ни туризам, па ни шансе за напредак као Гостиље.