Код лекара поподне, на плаћени преглед

Новим законом о здравственој заштити, који треба да буде усвојен до краја године, здравственим радницима који раде у државним установама биће омогућен допунски рад у матичној кући у поподневним сатима, сазнаје „Политика”.

То заправо значи да ће пацијенти од наредне године моћи да иду на прегледе у државне установе и домове здравља код лекара који буде одлучио да ради допунски ван своје смене и да те услуге плате.

Како је „Политици” потврђено у Министарству здравља, лекари и сестре моћи ће да одлуче да трећину радног времена раде допунски у сопственој државној установи, а управни одбори болница одлучиваће о ценовнику прегледа за грађане.

Ко буде желео да ради на овај начин, мораће да потпише анекс уговора о раду са матичном здравственом установом, у којем ће бити дефинисан њихов ангажман ван радног времена.

– По усвојеним ценовницима, заинтересовани грађани ће плаћати прегледе ако желе да дођу поподне код одређеног доктора. То ће бити омогућено за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања. Усвајањем овог закона желимо да омогућимо здравственим радницима да остану у својој земљи и да имају могућност да додатно зараде обављајући свој посао, а да се не излажу додатним напорима и да раде по неколико послова у приватним установама – истичу у Министарству здравља.

Цене прегледа биће конкурентне и ниже него код приватника, напомињу у овом министарству, а значајно је што ће се за све услуге плаћати порези и доприноси. Један од модела како ће се радити је да 50 одсто новца од плаћених прегледа добија здравствена установа у којој се они обављају, а преосталих 50 одсто иде на амортизацију уређаја и хонораре за лекаре и сестре који ће ту радити допунски.

– Ово ће бити једна од мера да се лекари и сестре задрже у земљи, осим повећања плата. Све ће бити крајње транспарентно. Значајно је и то што ће установе од тог новца моћи да улажу у преуређење, али и да улажу у усавршавање лекара. То значи да ће имати пара да их шаљу на конгресе, па они више неће зависити од тога да ли ће им нека фармацеутска кућа платити пут. Строго ће се водити рачуна о томе да нема преусмеравања пацијената из редовне смене у допунску и спроводиће се честе контроле поштовања прописа – додају у Министарству здравља.

Небојша Вацић, председник Националне асоцијације Удружења здравствених радника Србије, сматра да је увођење допунског рада у државне установе добра идеја, јер су медицинари незадовољни платама, па ће моћи додатно да зараде.

– Надамо се да ће зараде бити правилно распоређене за све који су укључени у додатни рад. То би донекле задржало здравствене раднике од одласка у иностранство. Мислим да радом на овај начин неће доћи до преусмеравања пацијената на поподневне плаћене прегледе, јер ако то негде постоји, онда се, можда, радије преусмеравају код приватника – каже Вацић.

Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, наглашава да они нису имали увид у нацрт новог закона и да су само незванично чули да се припрема усвајање овог прописа, али да у начелу то подржавају.

– Мислимо да је то у реду, јер минимум 20 одсто сестара ради више послова после државне службе. Оне после редовног радног времена одлазе углавном да негују болеснике у старачким домовима, где нису пријављене, а раде тежак посао. На овај начин моћи ће додатно да зараде у матичној установи, а држава ће имати користи од тога јер ће се плаћати порез. Добро је што ће све моћи да се „уведе” у легалне токове – појашњава Илићева.

Има и оних који ово не подржавају. Професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, председник Удружења приватних лекара Србије, сматра да приватни преглед у државној установи неће донети ништа добро, да је тако нешто већ виђено, али да ће пацијенти одлучити да ли је то њима потребно.

– Мислим да ће то само подићи ниво корупције. А питање је и како ће лекар да ради квалитетно цео дан. Много би боље било да су изједначили приватну и државну праксу и да осигурање плаћа услугу било где да се она обави – каже др Хаџи-Тановић.

Законом из 2005. године успостављено је да здравствени радник из државне службе може трећину радног времена да ради код приватника, што је било временски ограничено до краја 2008.

Чланом 277. закона било је речено да раднику који је запослен у државној установи пуно радно време, а настави да ради у приватној пракси и после децембра 2008. године, престаје радни однос у државној установи.

Изменама закона 2010. године укинута је ова спорна одредба, па су медицинари могли да наставе да раде и у државној и у приватној пракси. Пре десетак година лекари су радили у оквиру „вечерњих клиника” у неким државним установама, али је тај концепт због бројних притужби временом напуштен.