Француска враћа заплењене уметнине у Бенин

Француски председник Емануел Макрон донео јe одлуку да се Бенину „без одлагања” врате уметничка дела која се у музејима његове земље налазе, а која су ту доспела након што их је француска војска 1892. запленила, чиме је направио својеврстан преседан који би на сличан чин могао да натера и друге некадашње велике колонијалне силе.

Наиме, како пише АФП, након што је Бенин затражио реституцију поменутог блага, а што је по постојећим француским законима стриктно забрањено, Макрон је лично наручио истраживање на ту тему, а реч је о 26 краљевских скулптура које се чувају у париском Музеју кеја Бранли (који је посвећен урођеничкој уметности Африке, Азије, Океаније и Америкe). Пошто је добио све податке, шеф француске државе предложио је да се током следеће године у Паризу званично састану афричка и европска страна како би била дефинисана правила најављене размене, при чему је из његовог кабинета наглашено да би музеји требало да буду кључне институције у том процесу, а да ово не би требало да буде ни изолован, а ни симболичан случај.

Штавише, у извештају који му је достављен на ову тему предложено је и да се донесе закон који би омогућио повратак на хиљаде вредних предмета који су из Африке у Француску допремљени у доба колонијалних освајања, а што би државе са тог континента могле да затраже. У том смислу, како наводе француски медији, били би утврђени и јасни услови, почев од званичног захтева државе која тражи повраћај, преко прецизних информација које је потребно доставити о пореклу дела, али и доказа о постојању адекватних услова у земљи порекла како би артефакти могли да буду прихваћени. Истовремено, музеји из којих се дела враћају морали би што пре да оформе електронску базу података својих афричких колекција и да тако омогуће лакшу претрагу својих збирки. Макрон је сугерисао да би требало покренути опсежну сарадњу и са другим европским земљама које могу бити у сличној ситуацији, оцењујући да афричко наслеђе не би требало да се налази само у музејима и приватним колекцијама на Старом континенту.

До сада су слични случајеви решавани на различите начине, а у светлу постојања препрека на пољу правне регулативе, један од њих био је и такозвана дугорочна позајмица. Наиме, Етиопија је Уједињеном Краљевству послала реституциони захтев 2007, којим је затражен повратак на стотине вредних рукописа и других артефаката који су опљачкани и однети из те земље после 1868. и сада се налазе на различитим местима на Острву, укључујући и Краљевску библиотеку у дворцу Виндзор, али је то одбијено. Компромис је понуђен у виду поменуте позајмице, па је у априлу ове године, у време одржавања изложбе „Магдала”, на којој је представљен један број етиопљанских дела, лондонски Викторија и Алберт музеј одлучио да део предмета која су Британци однели из Етиопије пре 150 година привремено врати у земљу порекла ради тамошњег излагања, на шта су Етиопљани пристали, писао је тада „Гардијан”.

Иако није у вези са Африком, већ са Грчком, једном од европских земаља, познат је и чувени случај „Партенонских драгуља” – дела која су две хиљаде година стајала на атинском Акропољу пре него што их је британски дипломата лорд Елгин пре 200 година из Грчке пренео у Британију. Иако је Елгин, како је обавештавао АФП, имао дозволу да изнесе дела из Отоманског царства које је тада владало Грчком, Атина њихово преношење сматра кривичним делом и није одустала од идеје да их врати будући да се Грци нису сложили са тадашњим његовим намерама. Процес решавања овог проблема још увек траје.