Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Старе неготинске кафане

Старе неготинске кафане

По­ред то­га што је по­знат по зна­ме­ни­тим лич­но­сти­ма: хај­дук Вељ­ку Пе­тро­ви­ћу, Сте­ва­ну Сто­ја­но­ви­ћу Мо­крањ­цу, Ђор­ђу Ста­но­је­ви­ћу, мно­гим углед­ним про­фе­со­ри­ма, ле­ка­ри­ма, ин­же­ње­ри­ма, офи­ци­ри­ма, Не­го­тин је по­знат и као град са мно­го ка­фа­на. 

У „Гранд хо­те­лу”, вла­сни­ка Ма­ти­ћа, јед­ном од пр­вих у Не­го­ти­ну, на Дан ује­ди­ње­ња Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, 1. де­цем­бра, одр­жа­ва­ни су офи­цир­ски ба­ло­ви. Ка­ко је сво­је­вре­ме­но за­бе­ле­жи­ла Да­ни­ца Бре­шков­ски, су­пру­га срп­ског офи­ци­ра ру­ског по­ре­кла, слич­не за­ба­ве би­ле су и тре­ћег да­на Бо­жи­ћа, на ро­ђен­дан кра­љи­це Ма­ри­је, су­пру­ге кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа ује­ди­ни­те­ља СХС. Дру­гог да­на Бо­жи­ћа одр­жа­ва­не су за­на­тлиј­ске за­ба­ве, а на Сре­те­ње, 15. фе­бру­а­ра, сла­ви­ли су учи­те­љи. 

У ба­шти хо­те­ла „Бе­о­град”, у цен­тру гра­да, ко­ји и да­нас по­сто­ји, у лет­њим ме­се­ци­ма сва­ко­га да­на би­ла је му­зи­ка за плес. Јед­не лет­ње ве­че­ри три­де­се­тих го­ди­на Не­го­тин­це је за­ба­вља­ла му­зич­ка по­ро­ди­ца из Бе­ча. Ме­ђу њи­ма би­ла је и мла­да да­ма у ко­ју се за­гле­дао не­го­тин­ски ју­ве­лир Ми­лан, из по­зна­те по­ро­ди­це Ца­јић. Мла­да Беч­лиј­ка убр­зо је по­ста­ла го­спо­ђа Ца­јић, и до кра­ја жи­во­та оста­ла је у Не­го­ти­ну, под­у­ча­ва­ју­ћи мно­ге мла­де Не­го­тин­це кла­ви­ру. „Па­риз”, вла­сни­ка Спи­ре Ива­но­ви­ћа, био је тре­ћи хо­тел у гра­ду ко­га су Не­го­тин­ци та­ко­ђе ра­до по­се­ћи­ва­ли. 

У ста­рој чар­ши­ји су би­ле ка­фа­не „На­ци­о­нал” и „Ду­цић”. Јед­на од по­зна­ти­јих је ка­фа­на „Фи­ли­фе­ро­вић”, у Гро­бљан­ској ули­ци, у ко­ју су го­сти до­ла­зи­ли и на пар­ти­ју би­ли­ја­ра. У ње­ној бли­зи­ни на­ла­зи­ла се „Ра­ки­џи­ни­ца” Или­је Пе­тро­ви­ћа, а ма­ло да­ље „Шко­дри­ће­ва ка­фа­на”. Ис­пред ка­фа­не „Бу­ле­вар” на­ла­зи­ло се ста­ја­ли­ште фи­ја­ке­ра, ко­ји су у то вре­ме би­ли град­ски пре­воз. У глав­ној ули­ци би­ла је пре­сти­жна ка­фа­на „Оби­лић” у ко­јој су се све до пре не­ко­ли­ко го­ди­на са­ста­ја­ле не­го­тин­ске су­ди­је и адво­ка­ти. По­се­ћи­ва­ли су Не­го­тин­ци и ка­фа­не „Мак­си­мо­ви­ћа” у Ма­лом се­лу и „Бре­гал­ни­цу”, а у лет­њим ме­се­ци­ма и ка­фа­ну у Бад­ње­ву, из­ле­ти­шту у око­ли­ни гра­да, где се одр­жа­вао „кер­мес”. 

Вре­ме­ном, ка­фа­не су не­ста­ја­ле а за­ме­ни­ли су их не­ки дру­ги уго­сти­тељ­ски објек­ти са са­др­жа­ји­ма ко­је дик­ти­ра но­во до­ба. 

Јо­ван По­по­вић

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maksimovic
Gospodine Popovicu, puno hvala na ovom lepom tekstu. Praunuk i unuk porodice Maksimovic Živojin Maksimovic
Sinisa Stojcic
Prekrasan tekst o jednom vremenu u jednoj od najlepsih varosi u Srbiji.Sve cestitke gospodine Popovicu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.