Старе неготинске кафане

По­ред то­га што је по­знат по зна­ме­ни­тим лич­но­сти­ма: хај­дук Вељ­ку Пе­тро­ви­ћу, Сте­ва­ну Сто­ја­но­ви­ћу Мо­крањ­цу, Ђор­ђу Ста­но­је­ви­ћу, мно­гим углед­ним про­фе­со­ри­ма, ле­ка­ри­ма, ин­же­ње­ри­ма, офи­ци­ри­ма, Не­го­тин је по­знат и као град са мно­го ка­фа­на. 

У „Гранд хо­те­лу”, вла­сни­ка Ма­ти­ћа, јед­ном од пр­вих у Не­го­ти­ну, на Дан ује­ди­ње­ња Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, 1. де­цем­бра, одр­жа­ва­ни су офи­цир­ски ба­ло­ви. Ка­ко је сво­је­вре­ме­но за­бе­ле­жи­ла Да­ни­ца Бре­шков­ски, су­пру­га срп­ског офи­ци­ра ру­ског по­ре­кла, слич­не за­ба­ве би­ле су и тре­ћег да­на Бо­жи­ћа, на ро­ђен­дан кра­љи­це Ма­ри­је, су­пру­ге кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа ује­ди­ни­те­ља СХС. Дру­гог да­на Бо­жи­ћа одр­жа­ва­не су за­на­тлиј­ске за­ба­ве, а на Сре­те­ње, 15. фе­бру­а­ра, сла­ви­ли су учи­те­љи. 

У ба­шти хо­те­ла „Бе­о­град”, у цен­тру гра­да, ко­ји и да­нас по­сто­ји, у лет­њим ме­се­ци­ма сва­ко­га да­на би­ла је му­зи­ка за плес. Јед­не лет­ње ве­че­ри три­де­се­тих го­ди­на Не­го­тин­це је за­ба­вља­ла му­зич­ка по­ро­ди­ца из Бе­ча. Ме­ђу њи­ма би­ла је и мла­да да­ма у ко­ју се за­гле­дао не­го­тин­ски ју­ве­лир Ми­лан, из по­зна­те по­ро­ди­це Ца­јић. Мла­да Беч­лиј­ка убр­зо је по­ста­ла го­спо­ђа Ца­јић, и до кра­ја жи­во­та оста­ла је у Не­го­ти­ну, под­у­ча­ва­ју­ћи мно­ге мла­де Не­го­тин­це кла­ви­ру. „Па­риз”, вла­сни­ка Спи­ре Ива­но­ви­ћа, био је тре­ћи хо­тел у гра­ду ко­га су Не­го­тин­ци та­ко­ђе ра­до по­се­ћи­ва­ли. 

У ста­рој чар­ши­ји су би­ле ка­фа­не „На­ци­о­нал” и „Ду­цић”. Јед­на од по­зна­ти­јих је ка­фа­на „Фи­ли­фе­ро­вић”, у Гро­бљан­ској ули­ци, у ко­ју су го­сти до­ла­зи­ли и на пар­ти­ју би­ли­ја­ра. У ње­ној бли­зи­ни на­ла­зи­ла се „Ра­ки­џи­ни­ца” Или­је Пе­тро­ви­ћа, а ма­ло да­ље „Шко­дри­ће­ва ка­фа­на”. Ис­пред ка­фа­не „Бу­ле­вар” на­ла­зи­ло се ста­ја­ли­ште фи­ја­ке­ра, ко­ји су у то вре­ме би­ли град­ски пре­воз. У глав­ној ули­ци би­ла је пре­сти­жна ка­фа­на „Оби­лић” у ко­јој су се све до пре не­ко­ли­ко го­ди­на са­ста­ја­ле не­го­тин­ске су­ди­је и адво­ка­ти. По­се­ћи­ва­ли су Не­го­тин­ци и ка­фа­не „Мак­си­мо­ви­ћа” у Ма­лом се­лу и „Бре­гал­ни­цу”, а у лет­њим ме­се­ци­ма и ка­фа­ну у Бад­ње­ву, из­ле­ти­шту у око­ли­ни гра­да, где се одр­жа­вао „кер­мес”. 

Вре­ме­ном, ка­фа­не су не­ста­ја­ле а за­ме­ни­ли су их не­ки дру­ги уго­сти­тељ­ски објек­ти са са­др­жа­ји­ма ко­је дик­ти­ра но­во до­ба. 

Јо­ван По­по­вић