Почивалишта настала с краја прошлог века

Ново бежанијско гробље налази се у једној од највећих престоничких општина, на Новом Београду у Гандијевој улици бб, а простире се на површини од око 94 хектара. Основано је августа 1974. године и

конципирано као централно гробље за подручје града између леве обале Саве и Дунава.

Носилац израде измена и допуна детаљног урбанистичког плана гробља на Бежанијској коси био је Завод за урбанизам и пројектовање, а руководилац тима овог пројекта архитекта Слободанка Прекајски.

– Захваљујући труду и залагању протонамесника Драгана Глумца и јереја Владимира Замахајева, на прагу новог миленијума, а по благослову блаженопочившег патријарха српског господина Павла, започета је изградња Цркве Светог апостола Томе на Новом бежанијском гробљу. Скупштина града је 2003. године издвојила средства за помоћ у изградњи и обнови 16 храмова Српске православне цркве на територији Београдско-карловачке архиепископије, захваљујући чему су радови на цркви завршени  2003. године. Црква је освештана 19. октобра исте године управо на дан славе Светог апостола Томе. Од тог дана црква је почела са редовним недељним богослужењима – објашњава Снежана Крстановски, историчарка уметности из ЈКП „Погребне услуге”.

Ново бежанијско гробље је отворено гробље, што подразумева да се овде обављају редовне сахране. Поред гробница, постоји и простор за розаријум, где се могу сместити урне.

Оно је и последње почивалиште глумаца Маринка Маџгаља, Томе Курузовића и Драгомира Чумића Чуме, новинара Мирка Алвировића, Жељка Цвијановића и Звонимира Пантића, директора ФСС-а Горана Буњевчевића, одбојкашице Николете Милијанчевић. На овом месту сахрањен је и чувени кошаркашки тренер Аца Петровић… а ту је и музичка легенда. Иза њега су остали хитови „Јелени умиру сами”, „Груди балканске”, „Срце од меда”… На свој последњи лет овде се „упутио” рок музичар Неша Радуловић из „Последње игре лептира”.

Почивалиште опевано и у песми

Пре десетак година ушло је у песму. Опевао га је музичар Аца Лукас, на истоименом албуму „Лешће”. Гробље је основано је 1980. године. Налази се на територијално највећој престоничкој општини – Палилули, десно од пута Београд – Сланци – Велико Село, на превоју Роспи ћуприје, а на путу ка селу Сланци.

На изради Детаљног урбанистичког плана ангажован је био Урбанистички завод Београда, а руководилац задатка била је архитекта мр Милица Јакшић.

– На овом гробљу 1981. године отворен је крематоријум у згради коју је пројектовала архитекта Олга Литричин, у име „Енергопројекта”. До 2005. године овај крематоријум био је једини у Србији док у Новом Саду није отворен други. На Лешћу се налази и црква посвећена Светом Јовану Милостивом – каже Снежана Крстановски, историчарка уметности из ЈКП „Погребне услуге”.

Гробље на левој обали Дунава

Детаљни урбанистички план гробља Збег на левој обали Дунава усвојен је 1994. године. Руководилац тима на изради плана била је Слободанка Прекајски. Гробље је почело да ради 1996. Налази се у насељу Борча, на Палилули, адреса је Зрењанински пут бб. Простире се на површини од око 29 хектара. На овом гробљу нема богомоље, али је у близини Црква Преноса моштију светог оца Николаја.