Љубимци чекају нове газде

Симка, Леа, Мими, Теа, Макс и Бади крзнени су лепотани који ће ових дана добити нову породицу. На њима је само да шармирају будуће власнике и да се коначно реше самоће и ружних успомена на живот на улици. Ових шест паса, млађих од две године, долази из прихватилишта „Ветерине Београд” и у суботу ће бити главне „фаце” на акцији удомљавања незбринутих животиња „We are better with pets” (Бољи смо уз љубимце). Своје нове газде и другаре, чекаће у суботу од 12 часова у простору „Marsh Open Space” у Цетињској 15.  И док се Београђани буду упознавали са новим четвороножним другарима, стручњаци из „Ветерине” одржаће и кратко, едукативно предавање о одговорном власништву љубимаца. Програм ће водити Милош Милаковић, глумац и члан екипе популарног „Дневњака” и његов љубимац, један од најпознатијих четвороножних „инфлуенсера”, Гојко д' Пуг.

„Ветерина” акцију организује заједно са компанијом „Пурина” а циљ им је да се радост власника кућних љубимаца прошири на што више наших суграђана, али и да се што више љубимаца склони са улице пред ове хладне зимске дане.

– Сви ови пси су стерилисани, вакцинисани и чиповани. Никад се не зна ко ће кога освојити и често се дешава да неко ко жели белог малог пса, кући оде са великим, црним куцовом. Усвојитељи морају бити пунолетни, а до сада су увек били одговорни и љубимцима су били права породица – кажу из „Ветерине Београд” и подсећају да су од почетка године нови дом пронашли за више од 960 паса, чији су власници радо прихватили сва права, али и обавезе која њихова нова улога – улога власника носи.

Ове куце можда немају педигре нити неке битне претке као оне који се купују у одгајивачницама. Нису неговани, нити ће можда одмах знати да се прилагоде животу у кући. Али, они који су им пружили дом кажу да некадашњи улични пси знају да покажу захвалност, оданост и љубав. И да своје нове породице знају несебично да усреће.
Покретачи акције удомљавања, која ће бити организована у суботу, дају још неколико разлога због којих би требало да размотримо да ли ћемо, нарочито у зимском периоду, усвојити куцу или мацу. Први је то што су кућни љубимци добри за наше расположење. Они могу бити наши најбољи другари и у детињству, и у одраслом добу, а постоје чак и теорије да су сјајан лек против туге и депресије.

Уз то, они нам помажу да будемо активни. Недавно се један колега из наше редакције пожалио да се све спорије креће од како му је љубимац угинуо. Без свог пса и свакодневне игре с њим, изгубио је кондицију и не памти кад је задњи пут потрчао. Са тим су сагласни и стручњаци који кажу да је, чак и ако живимо у стану, обавеза извођења пса у шетњу добра за наше физичко здравље јер представља важну рекреативну рутину. Љубимци уносе посебну радост у одрастање малишана и позитивно утичу на њих. Уче их одговорности, емпатији, несебичности и безусловној љубави.

Ако неког куцова или мацу примимо у свој дом, учинили смо и једно добро дело због кога ћемо се и духовно осећати боље.

– Ми небројено пута понављамо колико користи има од усвајања напуштених куца или маца, колико је хумано када напуштеној животињи пружите топлину дома, да не помињемо тек колико радости ће вам они унети у живот, као показатељ захвалности што сте их усвојили – каже директор ЈКП „Ветерина Београд” Будимир Грубић.

„То су једина бића на планети која вас воле више него себе”, закључује он.

Обавезан уговор

За удомљавање је, кажу иницијатори акције, потребна само жеља да некој од напуштених куца пружите топлину дома и љубав. Да би неко постао власник кућног љубимца, који је чипован, вакцинисан против беснила и стерилисан, он мора да буде пунолетан и да има личну карту. Када изабере пса, нови газда потписује уговор са „Ветерином Београд” и тако прихвата сва права и обавезе које носи његова нова улога.

Синдром црног пса

Кров над главом београдским куцовима већ шест година траже и налазе волонтерке Удружења „Бета”. Оне спасавају и збрињавају животиње, болесне лече, а затим их дају на удомљавање. Сви љубимци које Београђани усвајају од њих су стерилисани и вакцинисани.

– Идеални удомитељ је онај који ће љубимца сматрати чланом породице. Трудимо се да псе дајемо породицама, паровима, али избегавамо рецимо студенте као усвојитеље јер најчешће немају услове за држање животиња – објашњава Јелена  Веселинов из „Бете” додајући да се са новим власницима такође потписује уговор.
Када је реч о „укусима” љубитеља животиња, Београђани, који већ имају пса, гледају да удоме другу животињу различитог пола, како би се боље слагали. Постоји међутим и „синдром црног пса”, који, како каже Веселинов, има везе са сујеверним мишљењем да куце ове боје носе несрећу. Зато многи удомитељи избегавају да усвајају црне, па чак и жуте псе. Уз то, милији су им куцови мањег раста јер су мање захтевни.