Балкан на линији ватре Запада и Русије

Ни­је вре­де­ло то што се Ха­шим Та­чи на дру­штве­ним мре­жа­ма по­хва­лио ка­ко је у Па­ри­зу на сто­го­ди­шњи­цу за­вр­шет­ка Пр­вог свет­ског ра­та ус­пео да се ру­ку­је са Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном. Да ово ни­је био искрен по­ку­шај При­шти­не да не­ка­ко отво­ри вра­та Кре­мља, ко­ји сна­жно бра­ни Ре­зо­лу­ци­ју 1244, по­ка­зао је убр­зо Ра­муш Ха­ра­ди­нај. Пре­ми­јер при­вре­ме­них ко­сов­ских ин­сти­ту­ци­ја у ин­тер­вјуу „Фај­нен­шел тај­мсу” оп­ту­жио је Ср­би­ју да се по­на­ша у ин­те­ре­су Ру­си­је ка­ко би де­ста­би­ли­зо­ва­ла ре­ги­он.

Упи­ра­ње Ха­ра­ди­на­је­вог пр­ста на Мо­скву и ње­но „ро­ва­ре­ње” у овом де­лу Евро­пе, ко­ји се спо­ро кре­ће пре­ма евро­а­тлант­ским ин­те­гра­ци­ја­ма, ни­је но­вост. Сви аме­рич­ки зва­нич­ни­ци ко­ји су шпар­та­ли ре­ги­о­ном, од већ пре­жа­ље­не „бал­кан­ске ми­ро­ђи­је” Хој­та Бра­јан Јиа до са­да­шњег аме­рич­ког ми­ни­стра од­бра­не Џеј­мса Ма­ти­са, по­ру­чу­ју да се мо­ра за­у­ста­ви­ти ме­ша­ње Ру­си­је на Бал­ка­ну. 

И аме­рич­ке де­мо­кра­те отво­ре­но ка­жу да бор­бу про­тив, ка­ко ка­жу, „ма­лиг­ног ру­ског ути­ца­ја” тре­ба от­по­че­ти у Бе­о­гра­ду. На то упу­ћу­је из­ве­штај ко­ји су по­чет­ком го­ди­не при­пре­ми­ли за Се­нат­ски ко­ми­тет за спољ­не по­сло­ве под на­зи­вом „Пу­ти­нов аси­ме­трич­ни на­пад на де­мо­кра­ти­ју у Ру­си­ји и Евро­пи: Им­пли­ка­ци­је по на­ци­о­нал­ну без­бед­ност САД”.

У овој ана­ли­зи ко­ја об­ра­ђу­је ути­цај Кре­мља на 19 др­жа­ва, по­зи­ва­ју се атлант­ски кру­го­ви на Бал­ка­ну да што пре кре­ну сто­па­ма Цр­не Го­ре. Ло­ги­ка је јед­но­став­на – ако су Под­го­ри­цу окре­ну­ли про­тив Мо­скве, што не би и пре­о­ста­ле др­жа­ве Бал­ка­на.

Иако Бал­кан ви­ше ни­је ви­со­ко на ли­сти при­о­ри­те­та ва­шинг­тон­ских пла­не­ра, да­ле­ко од то­га да су САД из­гу­би­ле ин­те­рес за оно што се ов­де де­ша­ва. То је нај­бо­ље об­ја­снио та­да­шњи шеф Стејт де­парт­мен­та Џон Ке­ри пре три го­ди­не, ка­да је отво­ре­но ре­као да се не­ко­ли­ко европ­ских зе­ма­ља, ме­ђу ко­ји­ма су Ср­би­ја, Ко­со­во, Цр­на Го­ра и Ма­ке­до­ни­ја, на­ла­зе на „ли­ни­ји ва­тре” у кон­флик­ту Мо­скве и Ва­шинг­то­на.

Мо­сква је увек де­ман­то­ва­ла све про­зив­ке и тра­жи­ла до­ка­зе за тврд­ње да се ме­ша у не­за­вр­ше­не бал­кан­ске по­сло­ве: од оп­ту­жби да је по­ку­ша­ла др­жав­ни удар у Цр­ној Го­ри у 2016, пре­ко по­др­шке Ре­пу­бли­ци Срп­ској да се одво­ји из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, па до ме­ша­ња у не­у­спе­ли ре­фе­рен­дум о про­ме­ни име­на Ма­ке­до­ни­је.

Али ни сви бал­кан­ски ли­де­ри, ба­рем јав­но, осим Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа, не­ма­ју исти став о ру­ском ме­ша­њу у уну­тра­шње ства­ри њи­хо­вих зе­ма­ља. До­не­дав­но пред­се­да­ва­ју­ћи Пред­сед­ни­штва БиХ Ба­кир Изет­бе­го­вић је ре­као да је ја­сно да Ру­си јед­но­стра­но по­др­жа­ва­ју пра­во­слав­це на Бал­ка­ну, али да у осно­ви Мо­сква не­ма де­струк­тив­ну уло­гу пре­ма БиХ.

И Ми­ло­рад До­дик од­ба­цу­је све спе­ку­ла­ци­је о ло­шем ути­ца­ју Ру­си­је у БиХ. Но­во­и­за­бра­ни пред­се­да­ва­ју­ћи Пред­сед­ни­штва БиХ по­ру­чу­је да су у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни ста­ци­о­ни­ра­ни вој­ни­ци из за­пад­них зе­ма­ља, а не Ру­си­је, и да се из аме­рич­ких и бри­тан­ских из­во­ра са 20 ми­ли­о­на до­ла­ра фи­нан­си­ра­ју ме­ди­ји ко­ји же­ле да де­ста­би­ли­зу­ју РС. До­дик по­ру­чу­је ка­ко Сер­геј Ла­вров де­ли ње­го­во ми­шље­ње ка­ко тре­ба окон­ча­ти ман­дат Ви­со­ког пред­став­ни­ка (ОХР), као и да За­пад тре­ба да пре­ста­не да име­ну­је стра­не су­ди­је у Су­ду БиХ.

И ма­ке­дон­ски пре­ми­јер Зо­ран За­ев је кон­три­рао Џеј­мсу Ма­ти­су, ко­ји је уочи ре­фе­рен­ду­ма о про­ме­ни име­на по­се­тио Ско­пље. За­ев, ко­ји је на власт до­шао уз очи­ту по­моћ Аме­ри­ка­на­ца, смо­гао је сна­ге да ка­же ка­ко не­ма до­ка­за да је Ру­си­ја ла­жним ве­сти­ма во­ди­ла ан­ти­ре­фе­рен­дум­ску кам­па­њу, иако је Ма­тис твр­дио су­прот­но. Али, ако ни­је За­ев, он­да су дру­ги зва­нич­ни­ци у Ско­пљу окри­ви­ли ру­ске он­лајн гру­пе за про­паст ре­фе­рен­ду­ма јер су ши­ри­ле ла­жну про­па­ган­ду пре­ко „Феј­сбу­ка”.

Не­ма сум­ње да до­го­вор Ати­не и Ско­пља пре­то­чен у Пре­спан­ски спо­ра­зум жу­ља Ру­си­ју. То се ви­де­ло и то­ком не­дав­не по­се­те грч­ког пре­ми­је­ра Алек­си­са Ци­пра­са Мо­скви по­сле три и по го­ди­не. Грч­ки пре­ми­јер је у ми­си­ји од­ле­ђи­ва­ња од­но­са из­ме­ђу две др­жа­ве по­ку­шао да убе­ди Пу­ти­на да не ста­вља ве­то у УН на Пре­спан­ски спо­ра­зум, ко­јим се ме­ња име грч­ког се­вер­ног су­се­да у Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја, што би отво­ри­ло пут овој зе­мљи да уђе у НА­ТО.

Због ру­ског по­ку­ша­ја ми­ни­ра­ња Пре­спан­ског спо­ра­зу­ма, Ати­на је по­чет­ком ју­ла про­те­ра­ла дво­ји­цу ру­ских ди­пло­ма­та, а још дво­ји­ци је за­бра­ни­ла улаз у зе­мљу због „ме­ша­ња у уну­тра­шње по­сло­ве и про­тив­за­ко­ни­тих де­ла про­тив на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти”. Ати­на је оп­ту­жи­ла ру­ске ди­пло­ма­те да су кроз нов­ча­не на­док­на­де по­ку­ша­ва­ли, али да ни­су ус­пе­ли да ути­чу на оп­штин­ске зва­нич­ни­ке, али и ми­тро­по­ли­те у грч­кој пра­во­слав­ној хи­је­рар­хи­ји ка­ко би сте­кли ути­цај на Све­тој Го­ри.

Ако евен­ту­ал­ни за­ку­ли­сни ру­ски ути­цај на јав­но мње­ње и стран­ке у Ма­ке­до­ни­ји и БиХ ни­је ла­ко до­ка­за­ти, власт у Цр­ној Го­ри не­ма ди­ле­ме да је Кремљ по­ку­шао да на ули­ци обо­ри Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа.

Ђу­ка­но­вић је по­чет­ком ок­то­бра у ин­тер­вјуу за РАИ отво­ре­но ре­као да су Ру­си по­ку­ша­ли атен­тат на ње­га.

„Не­ма ди­ле­ме да су ру­ски др­жа­вља­ни с ле­ги­ти­ма­ци­ја­ма од­ре­ђе­них др­жав­них слу­жби би­ли упле­те­ни у оно што се де­ша­ва­ло у Цр­ној Го­ри. Ру­си­ја има сво­је ин­те­ре­се и да по­ку­ша­ва да их ре­а­ли­зу­је уто­ли­ко агре­сив­ни­је уко­ли­ко пре­по­зна ви­ше сла­бо­сти у европ­ској по­ли­ти­ци”, ре­као је пред­сед­ник Цр­не Го­ре.