Тенкови и сузе на Шанзелизеу

Употреба оклопних возила на улицама Париза током протеста „жутих прслука” растужила је и уједно разбеснела многе Французе. То их је подсетило на јун 1940. године када су Немци тенковима ушли у Град светлости. Неки су приметили и да су тим догађајима осим оклопних возила заједничке и сузе. На улицама Града светлости недавно су плакали због сузавца, а приликом доласка Вермахта због повређеног националног поноса.     

– Протесте је покренуло увођење еколошке таксе на гориво, али  проблем је много дубљи од цене бензина. Док с једне стране држава покушава да се суочи са глобалним загађењем, министар полиције се вози хеликоптером који троши неупоредиво више горива од аутомобила. Управо то је доказ лицемерја политичара и државног апарата. Они не разумеју проблеме просечних људи који живе све теже. Многи су у дуговима, крпе крај са крајем, док елита живи у облацима. Баш због тога су протестанти разбијали продавнице на Шанзелизеу где ташне коштају више него што просечан Француз заради за годину дана – каже Пол Антоан из Нанта у Француској који је своје универзитетско образовање унапређивао и на филозофском факултету у Београду.

Према његовим речима, француско друштво је дубоко подељено на три дела – град, предграђе и село. У урбаним срединама живе службеници који се у уклапају у дефиницију средње класе. У предграђима су радници и емигранти, који су се током ових протеста држали по страни. А управо село, које је усмерено на пољопривредну производњу, било би највише погођено таксом на гориво.

– На селу све зависи од горива. Трактор и комбајн троше бензин и дизел. Тамо немају метро да оду код лекара. Због тога су протести и почели у унутрашњости, широм Француске, иако је сва пажња била усмерена на Париз. Политичари и десне и леве оријентације пробали су да се прикључе и профитирају, али нису успели. Ово је бунт људи који плату потроше до 15. у месецу – прича Антоан.

Пол Антоан 

Према његовим речима, Емануел Макрон, председник Француске, који је на ту функцију дошао из света банкарства, више се бавио својим имиџом него реалним проблемима. Многи су му замерили сликање с тинејџерима на Мартинику који показују средњи прст. Чуле су се и замерке и што је одустао од војне параде поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата. Како се прича у земљи Гала, Макрон је то учинио да не би увредио Немце.

– Србе је заболело што је ваш председник био смештен на бини супротно од Макрона с другим државницима. Вама је то слаба утеха, али Макрон је успео да понизи и генерале који су такође били са друге стране. Тог дана је требало да војници буду у првом плану а не политичари. Ако тако посматрате ствари, председник Србије је био на правом месту, поред генерала који су традиционалисти и познају историју и савезништво Србије и Француске – говори наш саговорник.

Французи су познати по националном поносу. Такав народ, како он каже, тражи јаке вође и личности. Попут Де Гола којег нису сви волели, али су га поштовали. Француска већ дуже време нема такве лидере, закључује Антоан.