Две капије у вртлогу историје

Улази у београдску варош, Виртембергова и Стамбол капија, подигнута су у различито време и на различитим местимаПриче о две капије Виртембергове и Стамбол, обе су се налазиле на простору данашњег Трга републике, испреплетале су се ових дана и код многих суграђана изазвале нејасноће да ли су недавно откривени остаци једне те исте капије или је реч о две различите.

– Када је установљена аустријска владавина у Србији 1717. године предвиђено је да се Београд претвори у утврђени барокни град, да се реконструише тврђава, а београдска варош опаше системом бедема и да се унутар тог система направи нова мрежа улица. Пројекте је радио Никола Доксат де Морез. Варошка фортификација завршена је 1725. године и то управо на простору где су откривени остаци Виртембершке капије. Та фортификација имала је четири капије, али су главне ипак биле управо ова Виртембергова, чији су темељи нађени, и Царска капија која се налазила у данашњој Улици цара Душана. Њима је била посвећена посебна пажња приликом градње. Преостале су још две које су се налазиле на Сави и у Поп-Лукиној улици – објашњава др Марко Поповић, један од најбољих познавалаца фортификације Београда, односно утврђивања града од средњег века до савременог доба.

Виртембергова капија добила је име по принцу Карлу Александру Виртембершком, који је био аустријски гувернер или вицекраљ Србије. Његова касарна и двор налазили су се одмах по уласку у варош и обухватали су простор на коме се данас налази Народни музеј.

Од 1725. до 1737. године подигнут је цео систем бедема београдске вароши и све четири капије. Радови на основном бедему фортификације завршени су 1737.

Те године избио је рат између Аустрије и Турске када су радови прекинути. У лето 1739. године Аустријанци су после пораза код Гроцке остали само у Београду. Врло брзо је склопљено примирје које је подразумевало да се цела северна Србија заједно са Београдом врати Турцима. Али услов Аустријанаца био је да им се омогући да сви бедеми око тврђаве или вароши до темеља поруше.

У јуну 1740. године насред Саве потписан је уговор, тврђава је била срушена, а Турци су ушли у варош. Нашли су потпуно порушене бедеме, а на земљане насипе око вароши поставили су палисаде. На само једном месту Турци су подигли капију, док су на осталим оставили чардаке.

– Стамбол капију нису подигли на месту где је била Виртембершка капија, већ је она била изграђена више ка Улици Васе Чарапића, где је сада саобраћајница. Стамбол капија подигнута је после 1740. године, независно од темеља и остатака Виртембергове капије која је била знатно већа и монументалнија. Постоје цртежи Стамбол капије и њен изглед је познат за разлику од Виртенбершке за које немамо податке. Сада су откривени темељи на основу којих се тачно може одредити њен изглед и то је вредност ових радова. Стамбол капија имала је правоугаону основу, један средњи колски пролаз и два бочна за пешаке. Била је зидана од камена и изнад пролаза је имала султанску тугру, односно медаљон са потписом – објашњава Поповић.

Стамбол капија имала је одређену улогу у историјским збивањима у току 18. и у првој половини 19. века када су Срби освајали Београд. На том месту погинуо је Васа Чарапић. После 1815. године у Стамбол капији била је турска стража која је контролисала улазак у београдску варош. Од 1862. године и убиства српског дечака на Чукур чесми она постаје симбол мрске турске власти. Те године је и изгубила значај јер се турски гарнизон повукао у београдску тврђаву. Чим су Турци напустили Београд, кнез Михаило је наредио да се она до темеља сруши.

Разлога је било више – представљала је симбол турске власти, али је сметала и развоју београдске вароши, а тада су се већ ковали планови о изградњи Народног позоришта.

– Када је уређиван Позоришни трг 1928. и 1929. године испод плочника су нађени остаци темеља Стамбол капије, не Виртембергове. Остало је нејасно да ли су они уклоњени или су само прекривени плочником. Да ли су остали њени трагови видећемо када се буде радила друга фаза реконструкције. Значи Стамбол капија није била у истој оси као Виртембергова, јер је била изграђена нешто више ка Народном позоришту. Улица Васе Чарапића је на оси те турске комуникације која је кроз Стамбол капију водила ка Булевару краља Александра, односно ка Цариградском друму – напомиње Поповић.