Ми­ни­стар и „ко­манд­на од­го­вор­ност”

Пра­те­ћи при­ло­ге у „По­ли­ти­ци” у ве­зи са ма­лом про­ла­зно­шћу сту­де­на­та Ге­о­граф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, код по стро­го­ћи по­зна­те про­фе­сор­ке, и на­ме­ру ми­ни­стра про­све­те да по­се­ти тај фа­кул­тет због тог про­бле­ма, сте­као сам ути­сак да он не чи­та „По­ли­ти­ку”. Иако је у знат­ном бро­ју при­ло­га на­ве­де­но у чи­јој је над­ле­жно­сти тај про­блем, ми­ни­стар би ипак да се уме­ша у ње­го­во ре­ша­ва­ње. 

Не знам за­што, али то ме асо­ци­ра на слу­чај оног ту­не­ла на ауто-пу­ту, кроз ко­ји је је­дан дру­ги по­ли­ти­чар про­во­зао онај те­рет­ни ка­ми­он – гр­до­си­ју, да по­ка­же на­ро­ду ка­ко је све у ре­ду са ди­мен­зи­ја­ма ту­не­ла. Иако су ти фе­но­ме­ни ви­ше за пси­хо­ло­ге, не­што ин­же­ње­ра те­ра да их ко­мен­та­ри­ше. Из­гле­да ми, као да је у оба слу­ча­ја: про­фе­сор­ке, ми­ни­стра и по­ли­ти­ча­ра ка­ми­он­џи­је, у пи­та­њу не­ки вид њи­хо­ве по­тре­бе да су при­сут­ни у јав­но­сти – да се ме­диј­ски екс­по­ни­ра­ју.

Уме­сто да на рад­ним ме­сти­ма на ко­ји­ма се на­ла­зе на­сто­је да оба­ве­зе про­фе­си­о­нал­но оба­вља­ју, и они и њи­хо­ви под­ре­ђе­ни, они под­ре­ђе­не за­о­би­ла­зе (мар­ги­на­ли­зу­ју) и за­бо­ра­вља­ју сво­ју „ко­манд­ну од­го­вор­ност”. А то опет асо­ци­ра на ону из­ре­ку из вој­ске „ни­је ге­не­ра­ло­во да пу­ца, већ да ко­ман­ду­је”. На За­па­ду је уста­љен не­ки вид не­пи­са­ног пра­ви­ла за вред­но­ва­ње на­ших рад­них оба­ве­за, кроз по­јам про­фе­си­о­нал­ца. У вој­сци од обич­ног вој­ни­ка до ни­воа ге­не­ра­ла, а у ци­вил­ном сек­то­ру од пор­ти­ра до пред­сед­ни­ка др­жа­ве. Од­го­вор­но оба­вља­ње оба­ве­за де­фи­ни­са­них опи­сом по­сло­ва рад­ног ме­ста на ко­ме се на­ла­зи­те. 

Др П. Пе­тро­вић, Ба­ња­лу­ка