Здраве навике стичу се од малена

Где греше и шта морају да промене у начину исхране, које намирнице треба да се нађу у тањиру, а шта је важно избегавати, имали су прилике да сазнају читаоци нашег листа који су били на бесплатном саветовању у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, захваљујући акцији ове институције и „Политике”.

Читаоци које смо затекли на прегледима похвалили су нашу акцију и објаснили да им доста значи то што од врхунских стручњака могу да добију корисне савете како би унапредили здравствено стање. Многи од њих су први пут били на комплетном прегледу код лекара који су специјализовани за исхрану и специјалном мерењу.

– Похвалила бих „Политику” зато што је имала слуха да покрене једну овако корисну акцију. То много значи онима који имају здравствене проблеме, али и онима који су здрави и брину о себи одлазећи на превентивне прегледе. Јавила сам се да сазнам од стручњака где правим грешке у исхрани и шта морам да променим – истакла је Лепосава Лукић Младеновић (63).

И Дејан Лазаревић (43) био је задовољан прегледом. Како је објаснио за наш лист, мораће да унесе корените промене када је реч о јеловнику.

– Обећао сам докторки да ћу се придржавати њених савета и да ћу доћи на контролу. На основу мерења и лабораторијских анализа добио сам савет да избацим месо из исхране, осим пилетине и јагњетине. Битно је да могу да једем и рибу, за доручак морам да имам парче хлеба, а за вечеру овас – додао је Лазаревић.

Према истраживању Института „Батут” из 2013. године, око 35 одсто становништва спада у групу гојазних и оних који имају повећану телесну тежину. Ти подаци, сматра др Драгана Јовић, специјалиста хигијене и начелник Центра за хигијену и хуману екологију у Институту „Батут”,

нису добри, али још нису алармантни. На гојазност треба обратити пажњу јер је то болест и фактор ризика за појаву многих других обољења попут хипертензије, коронарне болести, кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких форми рака.

– Нажалост, учесталост нутритивних фактора ризика код нас није мала, а с друге стране, имамо и високу учесталост хроничних незаразних болести. Разлог је старење становништва јер се са годинама појављују одређене болести, али има и оних фактора који су повезани са неправилностима у исхрани. Уколико су наши оброци енергетски богати, ако имамо мало физичке активности и више седимо уместо да се крећемо, али и уколико уносимо мање од 14 грама дијетних влакана дневно, онда значи да морамо нешто да променимо у свом понашању. Најтеже је променити навике, али треба знати да како постоје навике – тако постоје и одвике. Да би се стекле праве навике и да се заволи оно што се једе – битна је улога породичне трпезе. Родитељи морају да утичу на децу да се правилно хране од малих ногу – објаснила је др Јовић напоменувши да су код ње углавном на прегледима били старији суграђани и да је радује што су дошли да би унапредили своје навике у исхрани и побољшали квалитет живота.

Како истиче др Јелена Кашанин, специјалиста хигијене у овом институту, њено искуство у раду у саветовалишту за исхрану показује да људи најчешће греше у распореду оброка и прескакању доручка. Грађани углавном први оброк имају око 10, 11 сати и то је у 90 одсто случајева неко пециво, па се такав начин исхране преноси и на млађе нараштаје због чега деца немају навику да једу до великог одмора у школи.

– Пецива би требало да се „решимо”, а слаткиш можемо понекад да поједемо. Слаткиши не могу да замене оброк. Често се дешава да људи у вечерњим сатима дођу кући уморни после бројних обавеза па вечерају и окрећу се затим слаткишима. То је погрешно – сматра др Кашанин.

Следећа акција „Политике” биће одржана сутра у сарадњи са Војномедицинском академијом.