Zdrave navike stiču se od malena

Gde greše i šta moraju da promene u načinu ishrane, koje namirnice treba da se nađu u tanjiru, a šta je važno izbegavati, imali su prilike da saznaju čitaoci našeg lista koji su bili na besplatnom savetovanju u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, zahvaljujući akciji ove institucije i „Politike”.

Čitaoci koje smo zatekli na pregledima pohvalili su našu akciju i objasnili da im dosta znači to što od vrhunskih stručnjaka mogu da dobiju korisne savete kako bi unapredili zdravstveno stanje. Mnogi od njih su prvi put bili na kompletnom pregledu kod lekara koji su specijalizovani za ishranu i specijalnom merenju.

– Pohvalila bih „Politiku” zato što je imala sluha da pokrene jednu ovako korisnu akciju. To mnogo znači onima koji imaju zdravstvene probleme, ali i onima koji su zdravi i brinu o sebi odlazeći na preventivne preglede. Javila sam se da saznam od stručnjaka gde pravim greške u ishrani i šta moram da promenim – istakla je Leposava Lukić Mladenović (63).

I Dejan Lazarević (43) bio je zadovoljan pregledom. Kako je objasnio za naš list, moraće da unese korenite promene kada je reč o jelovniku.

– Obećao sam doktorki da ću se pridržavati njenih saveta i da ću doći na kontrolu. Na osnovu merenja i laboratorijskih analiza dobio sam savet da izbacim meso iz ishrane, osim piletine i jagnjetine. Bitno je da mogu da jedem i ribu, za doručak moram da imam parče hleba, a za večeru ovas – dodao je Lazarević.

Prema istraživanju Instituta „Batut” iz 2013. godine, oko 35 odsto stanovništva spada u grupu gojaznih i onih koji imaju povećanu telesnu težinu. Ti podaci, smatra dr Dragana Jović, specijalista higijene i načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju u Institutu „Batut”,

nisu dobri, ali još nisu alarmantni. Na gojaznost treba obratiti pažnju jer je to bolest i faktor rizika za pojavu mnogih drugih oboljenja poput hipertenzije, koronarne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih formi raka.

– Nažalost, učestalost nutritivnih faktora rizika kod nas nije mala, a s druge strane, imamo i visoku učestalost hroničnih nezaraznih bolesti. Razlog je starenje stanovništva jer se sa godinama pojavljuju određene bolesti, ali ima i onih faktora koji su povezani sa nepravilnostima u ishrani. Ukoliko su naši obroci energetski bogati, ako imamo malo fizičke aktivnosti i više sedimo umesto da se krećemo, ali i ukoliko unosimo manje od 14 grama dijetnih vlakana dnevno, onda znači da moramo nešto da promenimo u svom ponašanju. Najteže je promeniti navike, ali treba znati da kako postoje navike – tako postoje i odvike. Da bi se stekle prave navike i da se zavoli ono što se jede – bitna je uloga porodične trpeze. Roditelji moraju da utiču na decu da se pravilno hrane od malih nogu – objasnila je dr Jović napomenuvši da su kod nje uglavnom na pregledima bili stariji sugrađani i da je raduje što su došli da bi unapredili svoje navike u ishrani i poboljšali kvalitet života.

Kako ističe dr Jelena Kašanin, specijalista higijene u ovom institutu, njeno iskustvo u radu u savetovalištu za ishranu pokazuje da ljudi najčešće greše u rasporedu obroka i preskakanju doručka. Građani uglavnom prvi obrok imaju oko 10, 11 sati i to je u 90 odsto slučajeva neko pecivo, pa se takav način ishrane prenosi i na mlađe naraštaje zbog čega deca nemaju naviku da jedu do velikog odmora u školi.

– Peciva bi trebalo da se „rešimo”, a slatkiš možemo ponekad da pojedemo. Slatkiši ne mogu da zamene obrok. Često se dešava da ljudi u večernjim satima dođu kući umorni posle brojnih obaveza pa večeraju i okreću se zatim slatkišima. To je pogrešno – smatra dr Kašanin.

Sledeća akcija „Politike” biće održana sutra u saradnji sa Vojnomedicinskom akademijom.