Култ лепоте и свечане озарености призора

Око мора да милује слику сваки пут изнова. Слика мора да зове посматрача у поновно виђење, као музика која дирне у срце, па тражи да се изнова слуша, или представа која се са жаром гледа по ко зна који пут – каже уметник Василије Доловачки. Изложба његових дела великог формата приређена је у галерији „Еуроцентра” у Македонској улици.

Поставка носи назив „Култ лепоте и свечане озарености призора” и на њој поклоници уметности могу препознати тајанствену магију која их наводи да сами траже сликареву поруку.

– У фокусу мог интересовања је надреално сликарство, али не Далијево, већ оно које има дозу умирености – објашњава аутор.

Он сматра да обилазећи изложбе поред неких радова прође као поред саобраћајног знака.

– То је нешто што региструјете у тренутку јер вам је потребно за даљу путању и заборавите истог трена. Због тога нека дела траже опширна тумачења сликара, а ја сматрам да је суштина кад слика сама о себи говори – закључује Доловачки, који је остао веран традиционалним постулатима сликарства прихваћеним још током студија на академији. По речима аутора, уметник мора да има природну даровитост и добро савладан занат што подразумева да познаје технику и материјал и да тиме беспрекорно барата. Кад савлада ту азбуку и граматику, онда може да „напише песму” што је трећи традиционални постулат јер нам он казује ко смо и шта можемо да постигнемо – поетски описује Василије.

О његовом стваралаштву говорио је Драган Јовановић Данилов који је приредио текст у каталогу изложбе, а уједно је са Сретом Бошњаком и Дејаном Ђорићем аутор монографије „Доловачки”. Песму коју је Василију Доловачком посветио Љубивоје Ршумовић казивао је Жика Иванишевић.