У Бору се буди нада

Бор – Упркос оптимистичким изјавама челника надлежних министарстава да ће нови тендер за продају борског комбината, расписан 31. августа, успети – Борани су прилично опрезни и подељени изјавама челника локалне самоуправе и већинског предузетног синдиката, на једној, и пословодства борске компаније, на другој страни. Нико не спори да је добро што се за имовину борског комбината сада тражи 340 милиона долара или готово 80 милиона долара више него на првом, неуспелом тендеру, и што се од новог власника захтева инвестиција вредна најмање 180 милиона долара, дакле пет пута већа од оне из првог тендера. Али, како сада ствари стоје, извесно је да ће радници и пензионери Бора остати без акција, које упорно траже на свим досадашњим протестима, и без државног контролног пакета акција у будућем приватизованом комбинату.

Председник борске општине Бранислав Ранкић каже за "Политику" да је управо држава највише крива што је производња бакра од домаће руде у Бору за шест година државне управе – пала са 60.000 на 9.000 тона. А да је држава дала обећани кредит (или гаранцију иностраном кредитору) за куповину механизације, Бор би уместо губитака имао велики профит. Била би искоришћена енормно висока цена бакра (порасла са 1.700 на 9.000 долара за тону!) и Бор би у минуле три године остварио чист профит вредан око 500 милиона долара. Не би се улудо трошиле субвенције из буџета државе за плате радника у Бору (који нису радили), било би више посла и мање "прекобројних" радника. Наравно, и касе Бора и Србије биле би пуније.

Са оваквим ставом председника општине апсолутно се слаже и Драгиша Трујкић, председник Општинског већа Самосталног синдиката у Бору, који је учествовао на свим досадашњим протестима радника борског комбината бакра. Председнику општине Бор придружили су се ових дана и председник Самосталног синдиката борске компаније Драган Алексић и председник Синдиката металаца Звонко Живаљевић. Они су организовали протест са захтевом да генерални директор њихове компаније Миодраг Цонић поднесе оставку. Крив је, кажу, што лоше води компанију и што је потписао уговор са "Купромом".

Упозорење демографа

Ненад Гачић, педагог у Центру за социјални рад и председник Геронтолошког друштва у Бору, каже за наш лист да је борска општина већ 2002. године имала 4.190 становника мање него што је утврђено пописом 1991. године. Почеле су сеобе због социјалне беде и изгубљеног поверења. Први пут се јавио и негативан природни прираштај становништва (прошле године било је 560 рођених, а 850 умрлих), а уочено је и забрињавајуће старење становништва. Сада је четвртина Борана старија од 65 година. Демографи кажу да је то алармантно. Ко ће наследити садашње рударе и металурге. Још поразније резултате дала је једна анкета с почетка 2005. године. Испитано је 2.000 житеља града и 85 одсто се изјаснило за исељавање из Бора.

Ни у дирекцији борског комбината бакра не поричу да су минулих година у комбинату и граду Бору нагомилане многе невоље. Директор новооснованог Центра за транзицију и помоћник генералног директора борског комбината за кадрове и информисање Драган Ранђеловић напомиње нам да је почело решавање тих недаћа уз помоћ државе и Светске банке, али – не иде лако. Борски комбинат имао је 1987. године, у производњи и преради бакра, 24.000 радника, а сада их је "на линији бакра" (у рудницима у Бору и Мајданпеку и борској Топионици) само 4.888. Ни овај центар ни стари искусни кадровик Ранђеловић не знају шта се све догађало од 1987. године са прекобројним (било је сеоба из Бора и одлазака из града у село), а не знају прецизно ни шта се догодило са 5.592 радника ове компаније "са линије бакра", који су у минулих пет година узели отпремнине, најпре по 200 марака, а потом по 150 до 250 евра.

– Центар, од марта 2006, ради на информисању људи о могућностима решавања њиховог статуса, уз помоћ државе и међународних донација и инвестиција, али тешкоћа је превише, јер се од почетка није радило систематски – каже Ранђеловић. – До сада смо око 400 људи обучили за неке друге послове, али главни проблем је што нема нових радних места и што отпремнине прекобројних нису довољне да отпочну неки приватни посао.

Угрожене бројне породице

Ранђеловић очекује да ће бити лакше када у оптицај крену одобрени кредити од око 10 милиона евра за микрокредите за отварање малих предузећа и за примену активних мера запошљавања као што су јавни радови или подршка бизнис-инкубаторима. Ипак, највећи невољници су бројни инвалиди рада и они старости око 50 година. На мукама су и негдашња овдашња предузећа у комбинату из којих су, са отпремнином, отишли неопходни квалификовани стручњаци. Ранђеловић истиче да није невоља само у томе што су 5.592 радника борског комбината остала без посла, већ и у томе што је угрожена егзистенција и толико борских породица, а то значи више од 20.000 Борана.

Храбри, донекле, изјава министра Динкића да ће држава и сопственим новцем помагати убрзану набавку нове механизације за борски рудник. У ту набавку, казао је Динкић, држава ће "уложити и највећи део прихода које оствари од наплате својих потраживања у процесу приватизације борског комбината". Тај новац биће уложен и у модернизацију саобраћајница у Борском округу.