U Boru se budi nada

Bor – Uprkos optimističkim izjavama čelnika nadležnih ministarstava da će novi tender za prodaju borskog kombinata, raspisan 31. avgusta, uspeti – Borani su prilično oprezni i podeljeni izjavama čelnika lokalne samouprave i većinskog preduzetnog sindikata, na jednoj, i poslovodstva borske kompanije, na drugoj strani. Niko ne spori da je dobro što se za imovinu borskog kombinata sada traži 340 miliona dolara ili gotovo 80 miliona dolara više nego na prvom, neuspelom tenderu, i što se od novog vlasnika zahteva investicija vredna najmanje 180 miliona dolara, dakle pet puta veća od one iz prvog tendera. Ali, kako sada stvari stoje, izvesno je da će radnici i penzioneri Bora ostati bez akcija, koje uporno traže na svim dosadašnjim protestima, i bez državnog kontrolnog paketa akcija u budućem privatizovanom kombinatu.

Predsednik borske opštine Branislav Rankić kaže za "Politiku" da je upravo država najviše kriva što je proizvodnja bakra od domaće rude u Boru za šest godina državne uprave – pala sa 60.000 na 9.000 tona. A da je država dala obećani kredit (ili garanciju inostranom kreditoru) za kupovinu mehanizacije, Bor bi umesto gubitaka imao veliki profit. Bila bi iskorišćena enormno visoka cena bakra (porasla sa 1.700 na 9.000 dolara za tonu!) i Bor bi u minule tri godine ostvario čist profit vredan oko 500 miliona dolara. Ne bi se uludo trošile subvencije iz budžeta države za plate radnika u Boru (koji nisu radili), bilo bi više posla i manje "prekobrojnih" radnika. Naravno, i kase Bora i Srbije bile bi punije.

Sa ovakvim stavom predsednika opštine apsolutno se slaže i Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata u Boru, koji je učestvovao na svim dosadašnjim protestima radnika borskog kombinata bakra. Predsedniku opštine Bor pridružili su se ovih dana i predsednik Samostalnog sindikata borske kompanije Dragan Aleksić i predsednik Sindikata metalaca Zvonko Živaljević. Oni su organizovali protest sa zahtevom da generalni direktor njihove kompanije Miodrag Conić podnese ostavku. Kriv je, kažu, što loše vodi kompaniju i što je potpisao ugovor sa "Kupromom".

Upozorenje demografa

Nenad Gačić, pedagog u Centru za socijalni rad i predsednik Gerontološkog društva u Boru, kaže za naš list da je borska opština već 2002. godine imala 4.190 stanovnika manje nego što je utvrđeno popisom 1991. godine. Počele su seobe zbog socijalne bede i izgubljenog poverenja. Prvi put se javio i negativan prirodni priraštaj stanovništva (prošle godine bilo je 560 rođenih, a 850 umrlih), a uočeno je i zabrinjavajuće starenje stanovništva. Sada je četvrtina Borana starija od 65 godina. Demografi kažu da je to alarmantno. Ko će naslediti sadašnje rudare i metalurge. Još poraznije rezultate dala je jedna anketa s početka 2005. godine. Ispitano je 2.000 žitelja grada i 85 odsto se izjasnilo za iseljavanje iz Bora.

Ni u direkciji borskog kombinata bakra ne poriču da su minulih godina u kombinatu i gradu Boru nagomilane mnoge nevolje. Direktor novoosnovanog Centra za tranziciju i pomoćnik generalnog direktora borskog kombinata za kadrove i informisanje Dragan Ranđelović napominje nam da je počelo rešavanje tih nedaća uz pomoć države i Svetske banke, ali – ne ide lako. Borski kombinat imao je 1987. godine, u proizvodnji i preradi bakra, 24.000 radnika, a sada ih je "na liniji bakra" (u rudnicima u Boru i Majdanpeku i borskoj Topionici) samo 4.888. Ni ovaj centar ni stari iskusni kadrovik Ranđelović ne znaju šta se sve događalo od 1987. godine sa prekobrojnim (bilo je seoba iz Bora i odlazaka iz grada u selo), a ne znaju precizno ni šta se dogodilo sa 5.592 radnika ove kompanije "sa linije bakra", koji su u minulih pet godina uzeli otpremnine, najpre po 200 maraka, a potom po 150 do 250 evra.

– Centar, od marta 2006, radi na informisanju ljudi o mogućnostima rešavanja njihovog statusa, uz pomoć države i međunarodnih donacija i investicija, ali teškoća je previše, jer se od početka nije radilo sistematski – kaže Ranđelović. – Do sada smo oko 400 ljudi obučili za neke druge poslove, ali glavni problem je što nema novih radnih mesta i što otpremnine prekobrojnih nisu dovoljne da otpočnu neki privatni posao.

Ugrožene brojne porodice

Ranđelović očekuje da će biti lakše kada u opticaj krenu odobreni krediti od oko 10 miliona evra za mikrokredite za otvaranje malih preduzeća i za primenu aktivnih mera zapošljavanja kao što su javni radovi ili podrška biznis-inkubatorima. Ipak, najveći nevoljnici su brojni invalidi rada i oni starosti oko 50 godina. Na mukama su i negdašnja ovdašnja preduzeća u kombinatu iz kojih su, sa otpremninom, otišli neophodni kvalifikovani stručnjaci. Ranđelović ističe da nije nevolja samo u tome što su 5.592 radnika borskog kombinata ostala bez posla, već i u tome što je ugrožena egzistencija i toliko borskih porodica, a to znači više od 20.000 Borana.

Hrabri, donekle, izjava ministra Dinkića da će država i sopstvenim novcem pomagati ubrzanu nabavku nove mehanizacije za borski rudnik. U tu nabavku, kazao je Dinkić, država će "uložiti i najveći deo prihoda koje ostvari od naplate svojih potraživanja u procesu privatizacije borskog kombinata". Taj novac biće uložen i u modernizaciju saobraćajnica u Borskom okrugu.